- Leto na isteku sa smrtonosnim toplotnim talasima definitivno je pokazalo da su Evropi preko potrebni propisi o maksimalnim radnim temperaturama kako bi se radnici zaštitili od posledica klimatskih promena
Evropska konfederacija sindikata (EKS) pozvala je Evropsku komisiju da predloži odgovarajuće norme nakon što su tokom leta u Španiji dva radnika kolabirala i umrla nakon toplotnog udara. U Francuskoj, u kojoj zakonom nisu definisane maksimalne radne temperature, 12 ljudi je umrlo od nesreća na radu izazvanih toplotom u toku 2020. godine. Slične tragedije postaće sve češće ukoliko se ne normiraju bezbedne temperature na radnom mestu, ocenjuju u najvećoj evropskoj sindikalnoj centrali.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), obični ljudi najbolje rade na temperaturi između 16 i 24 Celzijusovih stepeni. Kada temperatura poraste iznad 30 stepeni, rizik od nesreća na radnom mestu raste za 5 do 7 procenata, a kada temperatura pređe 38 stepeni, verovatnoća nesreće je između 10 i 15 procenata, pokazuju istraživanja SZO. Vrtoglavica, glavobolja i grčevi u mišićima su rani simptomi toplotnog stresa, koji mogu da dovedu do povraćanja, gubitka svesti i na kraju smrtnih slučajeva ukoliko se ne preduzmu hitne odgovarajuće mere.
Širom Evropske unije, 23 odsto svih radnika izloženo je visokim temperaturama najmanje četvrtinu vremena: u poljoprivredi i industriji njih je 36 odsto a u građevinarstvu 38 procenata.
Istraživanje članica EKS pokazalo je da samo nekoliko evropskih zemalja ima zakone koji štite radnike tokom toplotnih talasa, sa velikim varijacijama u rasponima maksimalno dozvoljenih temperatura od 28 do 36 stepeni.
U Belgiji je, na primer, rad sa malim fizičkim opterećenjem dozvoljen do temperature od 29°C, dok je za umereno teško fizičko opterećenje ta granica 26°C, za teško fizičko opterećenje do 22, a za veoma teško fizičko opterećenje do 18 stepeni.
Propisima u Mađarskoj lakši fizički rad je dopušten na temperaturama do maksimalno 31°C, za umereno fizički rad granica je 29 a za težak fizički rad do 27 stepena.
Letonija i Slovenija su regulisale da temperature u zatvorenom radnom prostoru ne smeju da budu veće od 28 Celzijusa.
U Španiji je uređeno da maksimalna radna temperatura za kancelarijski posao može biti do 27 stepeni, a za lagani rad do 25. Ova ograničenja, međutim, ne važe za sve vrste poslova i sve radnike, ka ni za sve radne prostorije.
Usred rastuće klimatske krize, EKS poziva Evropsku komisiju da “zatvori praznine u zaštiti radnika” jedinstvenom direktivom o maksimalnim radnim temperaturama.
Tim povodom zamenik generalnog sekretara EKS Klaes Mikael Štal je rekao da političari ne mogu iz udobnih klimatizovanih kancelarija da ignorišu opasnosti za najugroženije radnike.
- Toplotni talasi mogu biti fatalni za ljude koji rade nezaštićeni od sunca, čemu smo već bili svedoci u Španiji ovoga leta. Radnici su svakog dana na prvoj liniji klimatske krize i potrebna im je zaštita koja će odgovarati sve većoj opasnosti od ekstremnih temperature – rekao je Štal.
Funkcioner EKS je ukazao i da “vreme878888nske prilike ne poštuju državne granice, zbog čega je potrebno evropsko zakonodavstvo o maksimalnim radnim temperaturama”.
Novinar: Svetozar Raković
Izvor: Nezavisnost.org
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
http://keepone.net/radio/k138251/novi-radio-sombor *
*Novi Radio Sombor na vodećoj platformi radio stanica svih država sveta
