- Raspodela globalnog bogatstva u poslednje dve decenije dovela je do ogromnih nejednakosti u svetu: Siromašnija polovina svetske populacije ima samo 2% globalnog bogatstva dok je u rukama 10 odsto najbogatijih čak 76 % bogatstva, saopštio je Institut za istraživanje globalne nejednakosti (World Inequality Lab)
Do sada najobimnija analiza tokova bogatstva u protekle dve decenije Instituta za istraživanje globalne nejednakosti, objavljena prošle nedelje, rezultat je četvorogodišnjeg istraživanja u kome je učestvovalo više od sto autorki i autora, a koje su potpisali ugledni ekonomisti Tomas Piketi, Lukas Šansel, Gabriel Zucman i Emanuel Saez. Kako je objavio američki veb-asajt za finansijske i poslovne vesti Biznis inasajder a preneo portal Mašina.rs, podaci iz izveštaja još jednom pokazuju besmisao ekonomskog koncepta prelivanja bogatstva od bogatijih ka siromašnima.
– Nejednakosti u primanjima i imućnosti su gotovo svuda rasle od osamdesetih godina, nakon uvođenja serije programa deregulacije i liberalizacije koje su različito izgledale u različitim zemljama – naglašavaju autori studije o nejednakosti u svetu. Njihov zaključak je: – Nejednakost je politički izbor, a ne neminovnost.
Analiza pokazuje da je smanjena nejednakost između zemalja, ali i da je je porasla nejednakost unutar pojedinačnih država: Razlike između primanja najplaćenijih 10% i najmanje plaćenih 50% stanovništva u proseku su duplirane. Prema oceni istraživača, siromašnija polovina svetskog stanovništva jedva da išta poseduje.
U njihovim rukama je svega 2%, dok najbogatijih 10% poseduje čak dve trećine svetskog bogatstva. Rast nejednakosti nije bio ujednačen, pa se u nekim zemljama, poput SAD, Rusije i Indije, ona radikalizovala, dok je u drugima, na primer nekim evropskim zemljama i u Kini, nejednakost manje porasla. I ovaj izveštaj navodi da su globalne nejednakosti na nivou sličnom onome na početku dvadesetog veka, na vrhuncu imperijalizma zapadnog sveta.
Analiza ukazuje da je posebno važna raspodela bogatstva između javnog i privatnog sektora. – Udeo bogatstva u rukama javnih aktera je u bogatim zemljama blizak nuli ili negativan, što znači da je sve bogatstvo u privatnim rukama – upozoravaju autori.
Od početka pandemijske krize trend osiromašivanja javnog sektora je pojačan, pa su se u tom periodu vlade zadužile za između 10 i 20 procenata nacionalnih bruto društvenih proizvoda, mahom uzimajući kredite od privatnog sektora. Takvo stanje ograničava sposobnost državnih vlasti da se ubuduće pozabave ključnim problemima poput umanjivanja nejednakosti i klimatske krize.
Istraživanje, inače prvo koje razmatra rodnu nejednakost u primanjima na globalnom nivou, ukazuje i da su pozitivne promene u ovom polju previše spore: žene su 1990. godine ubirale 30% zarade od svih (plaćenih) poslova, dok danas ubiraju tek nešto više, odnosno 35%.
Institut za istraživanje globalne nejednakosti se u ovoj analizi bavi se i gorućim pitanjem klimatske krize. U istraživanju se navodi da je 10% najvećih zagađivača odgovorno za 50% svih emisija ugljen-dioksida (CO2), dok polovina najmanjih zagađivača doprinosi efektu staklene bašte sa svega 12 % emisija CO2.
Izvor: UGS Nezavisnost
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
http://keepone.net/radio/k138251/novi-radio-sombor *
*Novi Radio Sombor na vodećoj platformi radio stanica svih država sveta
