EKS u pismu Evropskom savetu: Radnici suočeni sa krizom bez presedana

Nisu plate zaposlenih uzrok inflacije već rastući profit kompanija a milionima radnika treba pomoći da bi se izborili sa krizom rastućih troškova života, napominje Evropska konfederacija sindikata u obraćanju Evropskom savetu

Evropska konfederacija sindikata (EKS) obratila se u četvrtak Evropskom savetu (ES) povodom njegovog junskog samita u Briselu koji je počeo juče a na kome će predsednici država i vlada članica Evropske unije razmatrati neka važna ekonomska pitanja kao i teme evropske bezbednosti, podršku Ukrajini, situaciju na Zapadnom Balkanu, migracionu politiku…

U pismu koje je učesnicima briselskog sastanka u ime EKS-a uputila generalna sekretarka Ester Linč zahteva se da se u teme samita uključe i potrebe zaposlenih ljudi, odnosno da se ozbiljno razmotri kako da se milionima radnika pomogne “kako bi se izborili sa krizom rastućih troškova života”.

Radni ljudi u EU se suočavaju sa krizom troškova života bez presedana. Rastući troškovi osnovnih dobara i usluga prisiljavaju milione radnika da donose mučne odluke koje mnoge od njih guraju u siromaštvo – naglašava se u obraćanju EKS-a. U psimu se napominje da plate nisu uzrok inflacije i podseća “da su to prepoznali i Centralna evropska banka i Međunarodni monetarni fond koji su nedavno ukazali da se treba pozabaviti profitom preduzeća kao izvorom inflacije”.

EKS poručuje šefovima država EU da “veoma negativno gleda na povećanje kamatnih stopa, posebno u vezi sa posledicama za radna mesta, radnike i ugrožene grupe”. U tom kontekstu naglašeno je na uticaj povećanja kamatnih stopa na otplate kredita, posebno onih hipotekarnih “koje su mnogi morali da uzimaju čak i za pokrivanje osnovnih životnih potreba”.

Najveća evropska sindikalna centrala poziva na jačanje pravednije poreske politike koja uključuje efektivno oporezivanje neočekivane dobiti. EKS poziva i na veću progresivnost u oporezivanju i reformu pravila ekonomskog upravljanja kako bi se obezbedio prostor za ulaganja u cilju postizanja društvenih i ekoloških ciljeva, i osigurao odgovarajući tretman javnih usluga. “Neophodno je izbegavati ponavljanje grešaka iz prošlosti u sprovođenju politike štednje čiji su štetni efekti svima dobro poznati”, napominje se u pismu.

Protiv politike štednje na račun radnika

Prema stavu EKS-a, ekonomsko upravljanje mora, pre svega, “da omogući punu zaposlenost i istinsko poboljšanje uslova rada i života, u cilju osnaživanja Evropskog stuba socijalnih prava”. Za to je neophodno da sve države članice EU budu u mogućnosti da povećaju investiranje u zelenu i pravednu tranziciju kako bi se obezbedili otpornost i prosperitet privrede i društva. S tim u vezi EKS izražava zabrinutost zbog obaveze dostizanja praga budžetskog deficita od maksimalno 3% od nacionalnog bruto društvenog proizvoda članica EU. To bi zajedno sa obaveznim minimalnim godišnjim smanjenjem deficita moglo da implicira politiku štednje u nekoliko država članica, sa negativnim društvenim i ekonomskim posledicama, a pre svega povećalo bi rizike i štetilo rastu i održivosti. Zato EKS traži da se izmene pravila EU kako bi se osigurala fiskalna održivost zajednice ili pojedinih njenih članica.

Ključni zahtevi su:

donošenje pravila za javna ulaganja sa mogućnošču da se neka ulaganja isključe iz obračuna budžetskog deficita;
fiskalno prilagođavanje kojim se omogućava državna potrošnja u korist radnika i njihovih porodica u teškoćama zbog tranzicije ili rastućih troškova života;
da investicije i reforme ne idu na štetu socijalnih rashoda;
više demokratije i transparentnosti u svim procesima ekonomskog upravljanja EU.

U pismu čelnicima država EU evropska sindikalna centrala ukazuje da “rasprava o konkurentnosti prečesto ignoriše ljude”, da su “kvalitetni poslovi u srcu konkurentnosti” i da “poslodavci treba da ponude bolje plaćene poslove kako bi rešili problem nedostatka radne snage u Evropi na koji ukazuje nedavno istraživanje EKS-a”. U toj analizi slobodnih radnih mesta i plata u 22 zemlje EU ukazuje se da industrije sa najvećim nedostatkom radne snage u proseku plaćaju 9% manje od sektora koji lakše zapošljavaju ljude. Inače, procenat slobodnih radnih mesta u EU dostigao je rekordno visok godišnji nivo, što je izazvalo probleme u proizvodnji kod četvrtine kompanija iz EU.

Stav EKS-a je i da svako javno finansiranje sa nivoa EU i u državama članicama mora biti uslovljeno obezbeđivanjem kvalitetnih poslova i uslova rada, poštovanjem prava na kolektivno pregovaranje i kolektivnih ugovora, izbegavanjem otpuštanja i pogoršanja uslova rada, obukama za visokokvalitetna znanja i veštine, izbegavanjem vanrednih isplata dividendi i povećanjem udela koji se iz dobiti ponovo ulaže u kompaniju i ravnopravno deli sa radnicima. EKS napominje da bi to trebalo uraditi i sa pravilima javnih nabavki: “Dajte novac tamo gde su dobri poslovi.”

Manjak radne snage posledica malih plata

Istraživanje na koje se EKS poziva u obraćanju samitu Evropskog saveta objavljeno je u novoj studiji Instituta evropskih sindikata (ETUI – nezavisni istraživački i centar za obuku Evropske konfederacije sindikata). Ključni zaključak studije je da se nedostatak radne snage u EU povećava ali da je to više posledica malih plata i loših uslova rada nego nedovoljnih kvalifikacija radnika. Ukazuje se i da su evropske ekonomije relativno dobro prošle kroz pandemiju ali da očigledan nedostatak radne snage za poslove koji su relativno slabo plaćeni, posebno u sektorima koji ne zahtevaju veće veštine zaposlenih.

Ogroman nedostatak (radnika) nije samo pitanje veština… Problem je naći ljude koji su voljni da rade te naporne poslove za tako malu platu i pod tako lošim uslovima – izjavio je Vauter Cvizen, član istraživačkog tima ETUI.

Uprkos tome, kako primećuju istraživači ETUI, u razgovorima na nivou EU dominiraju narativi o neusklađenosti veština u kontekstu digitalnog i zelenog rasta, kao i o potrebi da se podstaknu mobilnost i migracija radne snage. Međutim, nalazi istraživanja ukazuju na potrebu da se poveća kolektivno ugovaranje i poboljšaju plate i uslovi rada, kao i veštine radnika, ako Evropa želi da stavi tačku na deficite radne snage.

U studiji se navodi da je evropsko tržište rada dugo favorizovalo poslodavce pod pritiskom finansijskih tržišta, smanjenja zaštite radnika, digitalizacije i globalizacije. Zato se u aktuelnoj krizi moraju podržati i radnici i kompanije, ali je važno da se iskoristi prilika da se poboljša život radnika a ne da se oni drže u lošim uslovima i sa malim platama. Autori studije podsećaju da su pošteni uslovi rada predviđeni u Evropskom stubu socijalnih prava i Povelji osnovnih prava dok je radno vreme regulisano direktivom EU.

Istraživač ETUI smatra da bi značajno unapređenje mogla da donese direktiva o minimalnoj zaradi, posebno kroz uvođenje kolektivnog pregovaranja za sve radnike.