KULTURA –
- sama reč zvuči moćno i veličanstveno
- njom se hvalimo u razgovoru sa strancima i kad god smo van granica zemlje
- ističemo je kao naše prirodno i organsko obeležje
- identifikujemo je sa identitetom zemlje i naroda
- smatramo da stvara neupitne vrednosti, bez kojih ne možemo, ne postojimo ni kao država, ni kao društvo
- alergični smo i krvoločno nastrojeni prema bilo kome ko sve gorenavedeno dovede u sumnju…
ALI
ako smo vlast i odlučujemo o egzistenciji onih koji rade u tom polju, koji ga stvaraju, održavaju, brinu o njemu, unapređuju, opslužuju….
SLIKA SE MENJA!
tada zaposleni u kulturi postaju vojska koja radi slabo plaćene poslove
- gotovo polovina zaposlenih u kulturi – ona nevidljiva masa specijalista, tehničara, majstora svih mogućih profila bez kojih ni jednu pozorišnu predstavu ili slikarsku izložbu ne možemo imati – radi za minimalac, ili ispod njega! – PREKARIJAT U KULTURI!
- nije figura – plate se kreću od 35 do 50 hiljada, a za tu platu treba imati i znanja i iskustva, i spremnosti da se mnoge stvari rade pomoću štapa i kanapa
- ona druga polovina zaposlenih – stručnjaci, umetnici, stvaraoci (kustosi, glumci, bibliotekari, muzičari, slikari, konzervatori…) radi za plate manje nego zaposleni tog nivoa stručnosti u drugim delatnostima
- možete imati doktorat, internacionalnu prepoznatljivost, „zaslugu za narod“, umetnički domet – to neće biti vrednovano kao kad ste nepotrebni savetnik neuspešnog direktora javnog preduzeća!
- plate stručnjaka u kulturi su, po pravilu, oko 65.000 a prethode im godine učenja, usavršavanja i rada
A KADA SE DODA ONO ŠTO TIŠTI CEO JAVNI SEKTOR – regres i topli obrok kao sastavni deo plate koji zamagljuju pravu cenu rada
I ONO ŠTO TIŠTI PRE SVEGA KULTURU –
koeficijente za plate zaposlenih koji decenijama nisu menjani i koji onemogućavaju njihov rast povećanja plata, kada ih i bude, koja su uvek za kulturu u najmanjem procentu
SLIKA O MATERIJALNOM POLOŽAJU ZAPOSLENIH U KULTURI POSTAJE JOŠ CRNJA!
ZATO….
POŠTENA I ODGOVORNA VLAST BI IMALA HRABROSTI DA IZ KOEFICIJENTA PLATA „IZVUČE“ REGRES I TOPLI OBROK I POKAŽE KOLIKO PO NJOJ VREDI KULTURA!
I ne bi ogroman državni novac davala za megalomanske projekte poput Demijena Hersta i Marine Abramović, a istovremeno ostajala gluva za glasove sopstvene kulture koja je potplaćena.
Nego bi VLAST – Vlada i Ministarstvo kulture – nastojala da olakša položaj onih koji rade u kulturi i za kulturu; da muzeje, pozorišta, domove kulture, svaki objekat, srede i urede, tehnički opreme i standardizuju,
i najvažnije…
POVEDU RAČUNA O LJUDIMA!
Da li Vlast zna kako izgleda raditi u pozorištu ili muzeju gde svaki odlazak u penziju znači da će onaj radnik koji ostaje raditi za dvojicu – svoj posao i posao otišlog kolege – jer nije planirano da se mesto popuni? A ako se i pojave novi ljudi spremni da rade za male plate, proći će godine njihovog rada u krajnje nedefinisanim uslovima – ugovori, agencijsko zapošljavanje, privremeno-povremeni poslovi nesigurni i nedostojanstveni.
Da li Vlast zna kako to izgleda kada vam ukinu radno mesto bez kojeg vaša ustanova ne funkcioniše? NE!
U takvim okolnostima, pravo je čudo što kultura opstaje!
I zato je zadatak sindikata da opominje VLAST, da joj kroz PROTEST kaže da stvari ne idu u dobrom pravcu. DA U DRŽAVI NEMAMO PARTNERA ZA DIJALOG, jer nas država ne uvažava, ne može ili NEĆE da razume.
