- Bili su nerazdvojni tandem: Dušan Radu i njegov najbolji prijatelj, Bane Beljanski
- Podsećanjem na pojedine ličnosti koje su rođene određenog dana – onog dana kada pišemo o njima, a koje su ostavile osobene tragove u sredini u kojoj su rođene ili u kojoj su živele, želimo da sačuvamo njihovu trajnost. Dušan Radu je rođen 10. avgusta 1954. godine u Somboru i sa njim započinjemo ovaj ciklus, „Nezaboravljeni“, koji nema kraja s obzirom na večitost njegovih protagonista. Fizički više nisu među nama, zauvek ostaju
Čitav život posvetio je muzici. Ljubav i talenat prema ovoj umetnosti naš Dušan je nasledio od roditelja, koji su takođe bili cenjeni muzičari. Uporedo je svirao i učio gitaru i sintizajzer ali ljubav prema gitari ipak je preovladala.
Nastupao je sa mnogim poznatim ličnostima, ali uvek je voleo da izdvoji Zvonka Bogdana. Tamburaška muzika bila mu je poslovno opredeljenje, u kojem nije mogao da skrije sospstveno uživanje svirajući na gitari. To bi publika uvek brzo prepoznala i zato je na svakom koncertu, svakoj svirci, već posle prvih taktova carovala ta recipročna veza između njega i publike.
…Dušan je bio sitne građe, a čeličnog karaktera. Energije nepresušne, ponajpre neke samo iz njega prepoznatljivo tanane dobrote. Pamtiću ga po osmehu tako mu svojstvenom, osmehu koji je samo njemu pripadao… uvek kada bismo se sreli. Bio je takav prema svima. Onako, usput, u prolazu, malo bi zastao, ma gde su ga god čekale obaveze, ali ta čudesna urođena kultura jednostavno je izvirala iz tog krhkog ali čeličnog bića ispunjenog ljubavlju prema životu. Pozdravljanje s njim bilo je nekako čudesno. Dovoljno je bilo da razmenite i nekoliko rečenica ili desetak reči i – sve se kaže. Sasvim iskreno i prisno, da zauvek ostanete svoji…
Smatrao sam Dušana i komšijom i rođakom nekako specifično, jer znate ono, kad ne morate biti s nekim u “krvnom” srodstvu a doživljavate ga baš onako, kakvim biste želeli da imate brata, nešto starijeg… A uveče, kad bi nam se putevi na istim pozicijama ukrstili, Dušan na svom radnom mestu da zabavi i oraspoloži narod, a vi u “ulozi” publike, e tu bi vreme stalo. Makar proletelo, ali u vama se, zaustavilo. Ta njegova omiljenost u društvu ostaje privilegijom svih onih koji su ga poznavali
Kad je ugašen stario radio, među prvima me je nazvao i umirio, „moći ćeš ti to, napravićemo Novi…“
U slobodno vreme najčešće je slušao Hulija Iglesijasa. Nastupao je sa mnogo bendova, ali ostaće naravno posebno vrednim zapisano da je tokom poslednjih petnaest godina, osnovao tamburaški sastav „Dunjo moja“, koji se mogao redovno slušati na veoma popularnoj bezdanskoj čardi „Pikec“.
U njegovoj radnoj i isto tako ljudskoj biografiji ostaće zabeleženo i to da je bio muzički statista ali i korepetitor-saradnik u somborskom filmu „Porajmos“, sa kojeg objavljujemo i jednu od fotografija (iz salona somborskog teatra).
Porodičan, divan i ponosan suprug, otac dve ćerke i deda dveju unuka. To je ipak bila i ostala njegova najlepša muzika.
A Somboru na čast ostaje ispisano ime muzičara sa osmehom kojeg se jednostavno moralo voleti, ime čoveka duše – Dušan Radu.
Siniša Stričević (Medijska pratnja: Novi Radio Sombor)
(Rubrika je u okviru realizacije projekta „Sombor na dlanu“ aplikanta, Udruženja Podium putem Novog Radio Sombora, koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
http://keepone.net/radio/k138251/novi-radio-sombor *
*Novi Radio Sombor na vodećoj platformi radio stanica svih država sveta
