Najnovije

Naturisti Srbije: Tasos – Tripiti plaža – biser nudizma (Deo I)

 

  • Ovo je prva od nekoliko priča o Tasosu koje će biti ispričane u nekoliko nastavaka… (inače, već smo kao dvostruki elektronski medij otpočeli u nekoliko prethodnih rubrika na portalu saradnju sa Eko-naturističkim udruženjem „Naturisti Srbije“, u cilju razvoja saradnje s obzirom na obostrano izražavane promovisanja pozitivnih vrednosti kvalitetnog i zdravog načina života. Zato ćemo nastojati da saradnja bude razvijana novim korisnim i zanimljivim pričama, najavama događaja, reportažama, fotografijama, blog-pripovetkama kao što je i ovaj prvi nastavak o popularnoj naturističkoj plaži Tripiti u Grčkoj – od strane predsednice Udruženje Tanje Stanković i njenog spisateljskog pera kao i okom kamere – pa idemo dalje u redovima koji slede, iz Tanjinih impresija o Grčkoj, Tasosu, Tripiti plaži

– Prvi put sam posetila Tasos 2010. godine – kaže naša Tanja – i zaljubila sam se u ovo čarobno, mesto „neiskvareno“ turistima. Ono nije uređeno, uglancano i uglađeno da bi se dopalo strancima, već meštani žive onako kako su oduvek živeli. Bave se uzgojem maslina i proizvodnjom kvalitetnog hladno-ceđenog maslinog ulja, sečenjem i izvozom najkvalitetnijeg sedefastog mermera (najviše u Emirate i slične bogate zemlje), prave nadaleko čuveni lekovit borov med i uživaju u zimskim mesecima mira i tišine tako što se međusobno pomažu – ako ti praviš cipele, a ja imam restoran, uvek ćemo jesti kod mene, a kupovati cipele kod tebe i tako jedni drugima praviti promet.

Tanja nam u nastavku priča i otkriva nove pojedinosti:

  • Turizam je tek četvrta privredna grana kojom se ostrvljani bave. Mnogi žive u Kavali zimi, a leto provode na Tasosu. Primer je čovek koji pravi najbolje girose u Potosu, stoji iza fast fud restorana El Greco, mnogo voli Srbe, pomalo zna srpski jezik i često dolazi u Beograd da se vidi sa svojim prijateljima koje je tamo upoznao, dok sa porodicom zimu provodi u Kavali baveći se građevinom – voli brzu vožnju motorima, kao i mnogi Grci – Lampros Kanaras. Upoznali smo se 2010, posetila sam ga 2013. i 2014. svaki put kad bih bila na ostrvu, i konačno 2017. tokom mog poslednjeg zabeleženog letovanja u Grčkoj. Priča još nije gotova…

Jedna žena iz Bugarske udata na za Grka mi je 2017. godine uz osmeh rekla: „Tasos je spokoj.“ Tada je bila u pravu, ali čujem da je sada situacija drugačija. Mnogo je onih koji su shvatili da ovo, pa onome kako se bez razloga priča u narodu, penzionersko ostrvo, ipak treba posetiti. A, ja ću se sigurno vratiti, jednog dana, kad me Tasos opet bude „pozvao u goste“.

Najpoznatija nudistička plaža na ovom prelepom ostvu je svakako Paradizo plaža na istoku zemlje, ali postoje i malo manje poznate. Tripiti i male plaže kod Potosa i plaže Metalija (Limenarija), ali kada biste me pitali, moj izbor mesta za nudističko sunčanje je definitivno istočno „ćoše“ plaže Tripiti.

U Grčkoj golotinja nije dozvoljena na javnom mestu, isto kao u većini zemalja, na primer Srbiji, gde to spada u kršenje Zakona o javnom redu i miru, takozvanom JRM, nema zvaničnih resorata, osim retkih, kao što je Vritomartis na Kritu, ali je ne čitavoj obali bogatoj nepreglednim peščanim plažama, jedno „ćoše“, kako rekoh, obično ostavljeno za nas i naše uživanje. Policija nas uglavnom ne juri, a lokalci su se nekako privikli na to da naleću na gole ljude na već ustaljenim mestima, ali i shvataju da je neizbežno da uvide finansijsku korist od našeg postojanja.

  • Hajde da krenemo od toga gde se nalazi plaža Tripiti. Nje nema na grubljim mapama, jer je to samo plaža i veliki hotel, sa nekoliko kuća i vila sa apartmanima za izdavanje, te aubobuskom stanicom. Na internetu se na sajtu NikAne nalazi ova detaljnija mapa, a NikAnu, koju inače lično poznajem, ću pitati da je postavim na naš sajt.

Ona se nalazi udaljena jednu stanica od Limenarije, kada se ide ka zapadu. Od Potosa ka Limenariji postoji napravljena staza za šetnju uz vodu u dužini od 4 kilometra, nailazi se na Pefkari plažu, na Metalia plažu sa sjackavim peskom punim metalnih trunčica zaostalih od rudnika metala, pa se preko marine ulazi u samo mesto. Divan centar sa ručno slikanim muralima, prodavnicama i restoranima, ali kad se dalje krene na zapad, to postaje skup vila sa apartmanima i dugačkom gradskom plažom.

Kad se to završi i izađe iz mesta, na oko 2-2,5 kilometra nailazi se na Tripiti plažu. Na mapi se jasno vidi čist jugozapadni kraj ostrva, naravno, sa odličnim pogledom na Svetu Goru, odnosno planinu Atos, na istoimenom prstu na Halkidikiju, a u momentima kada je nebo čisto a vreme sunčano, može se videti i manastir Hilandar. Na slici možda ne izgleda toliko visoko, koliko izgleda kad se pođe od Kavale prema Solunu, pa kad se zapravo vidi koliki je to planinski masiv i koliko je visok. Mislim da je vazdušna udaljenost oko 50 kilometara.

Kada se uđe na glavni ulaz plaže, sa desne strane se nalaze bungalovi sa apartmanima i kuhinja dragog drvenog bič bara koji se nalazi s leve strane, pravo, u daljini, jasno se vidi veliki ol-inkluziv hotel Blue Dream Palace. Retko kad mi skrene pogled na tu stranu. Suncobrani, ležaljke, infiniti bazen, kreveti sa baldahinima, sve je to lepo, ali onome ko nije u našoj koži. Sve to nije priroda, sve to nije opuštanje (mada se za bazen ne bih bunila, ali da bude samo za nas) i nije mi bilo privlačno. Evo, da vam kažem, nikad na plaži ne biram ležaljku. Nije mi jasno kako se ljudi na ležaljkama sunčaju na stomaku, bez pomeranja i njenog spuštanja? Nije za mene, definitivno… Volim pesak…

TRYPITI

Konačno, Tripiti plaža snimljena sa vidikovca prema Limenariji, to jest, s vrha one odsečene stene pored koje se sunčaju golišavi i srećni ljudi… Vidi se zapadni krak plaže i velika stena koja ga obeležava, ali se, na moje zadovoljstvo, ne vidi ona grdosija od modernog hotela, brojne ležaljke, bazen, suncobrani…

Inače, Tripiti plaža je prilično kamenita, najviše u vodi, ali ima dva odlična ulaza na kranjem istoku, i na kranjem zapadu. Zapadni ulaz koriste gosti hotela, a istočni koristimo mi. O tom našem, istočnom, pričaću u nekom narednom nastavku…

Uživajte u letu i družite se s naturistima. Divni neki ljudi…

Uživala, fotografisala i napisala: Tanya (Tanja Stanković)

O nama

Eko-naturističko udruženje „Naturisti Srbije” osnovano je 2018. godine sa sedištem u Beogradu, sa ciljevima promovisanja ideje nudizma i naturizma, zaštite životne sredine i biodiverziteta, kao i promocije zdravog načina života.

Zvaničnici udruženja: Tanja Stanković • predsednica Udruženja i Upravnog odbora Dejan M. • potpredsednik Udruženja, Božidar Mićić • sekretar Udruženja, Petar M. • predsednik Nadzornog odbora, NN lice • član Nadzornog odbora, Sirijus iz Obrenovca • članica Nadzornog odbora, Sale Naturale • esejista, literarni promoter naturizma, Dejan Kostić • naturistička fotografija i video materijal, Miki Vertis Šarić • kuvarica na susretima i naturističkim kuvarskim takmičenjima, Vlada Kostić• profesionalni nudistički masažni terapeut: 064/307-11-76

Kontakt Adresa: Jovana Isailovića 23, 11210 Beograd

e-mail: info@naturisti.rsnaturistisrbije@gmail.com

Telefon: 064/36-1111-8

Portal: https://www.naturisti.rs/

Uživajte u seriji autorskih, originalnih fotografija predsednice Udruženja Tanje Stanković

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

http://keepone.net/radio/k138251/novi-radio-sombor *

*Novi Radio Sombor na vodećoj platformi radio stanica svih država sveta

Tagovi: , ,

Povezani članci

Stanišićani na seosku slavu Preobraženje gospodnje i ovom prilikom dočekali brojne goste
Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora: – Elanovom kolonijom dokazujemo da niko nije odbačen u društvu, da svakome treba pružiti drugu šansu

Kategorije

Izbornik