- Košarkaši u kolicima, gospoda u pravom smislu te reči.
Pre nekog vremena pozvan sam da budem gost jednog basket 3×3 turnira u Apatinu pod nazivom “Basket za sve”. Veoma rado odazvah se ovom pozivu, znajući da ću tamo imati prilike da u igri pod obručima gledam nešto što do sada nisam. Ne, to nije basket koji verovatno većina vas poznaje i koji je već uveliko poznat na ovim prostorima kroz reprezentativnu, ali i klupsku scenu. Ovo je onaj koji igraju ljudi koji se kreću pomoću invalidskih kolica. Iako sam pre toga od aktera čuo kako je tu gotovo sve identično onom “tipičnom” kojeg svi manje-više poznajemo, a u smislu taktite, brzine, takmičarskog duha i sl., moram da priznam da sam bio poprilično skeptičan. Nisam im sasvim verovao imajući lične predrasude i misleći kako je to verovatno sport ljudi koji nisu dovoljno brzi, uigrani, fokusirani i motivisani da pobede, no međutim prvih nekoliko napada me je apsolutno razuverilo. Zapravo, potvrdilo je moju teoriju da predrasude najčešće imamo iz neznanja.
Na turniru koji je bio sjajno organizovan publika je imala priliku da gleda četiri ekipe košarkaša u kolicima (momke domaćeg kluba “Dunav”, KKK “Soko” iz Beograda, goste iz kluba iz Pečuja, kao i, na kraju se ispostavilo najkvalitetniju ekipu “Singidunum Crvena Zvezda” iz Beograda). Po principu “svako sa svakim” ovi momci ukrstiše točkove i krenu da se igra ozbiljan basket. Brzina, energija, taktika, preciznost i nadasve želja za pobedom na terenu kod ove gospode nimalo ne zaostaje za basketašima koje više poznajemo. Van terena, sjajan smisao za humor, dobronamernost i velikodušnost apsolutno upotpunjuju kompletnu sliku.
Moram da priznam da rezultate svih utakmica nisam zapamtio, jer sam bio potpuno zaokupiran taktičkim rešenjima koje ovi momci imaju kako bi, pomoću kolica, uspeli da dođu u situaciju da loptu ubace kroz obruč. Zapamtio sam poredak ekipa, a verovatno ne bih ni to da nisam zamoljen od organizatora da uručim nagrade svim akterima, što mi je bilo posebno zadovoljsto. Da zadovoljstvo, jer sam imao priliku svima njima da pružim ruku i iskreno čestitam. Iako sebe smatram poznavaocem sporta, pa i kvaliteta života osoba sa invaliditetom, nisam znao koliko mi zapravo imamo sjajne i iskrene sportiste, ljude koji su najiskrenije svoj život posvetili igri. Jer na kraju svih krajeva, sport kakav treba da volimo mora da bude igra, a ovi momci to pokazuju na najbolji mogući način. Svaki sledeći put kada budem imao priliku, gledaću basket I košarku sportista u kolicima, a isto preporučujem I vama!
Narednih dana sledi foto reportaža sa turnira i kompletni rezultati tokom celog dana.
