- Od 2010. do 2019. godine nejednakost plata povećala se u 14 od ukupno 27 država članica Evropske unije, upozorila je Evropska konfederacija sindikata i zatražila hitno donošenje Direktive o minimalnim platama i kolektivnom pregovaranju
U poslednjoj deceniji u većini zemalja Evropske unije (EU) porastao je jaz u zaradama između najbogatijih i najsiromašnijih Evropljana, zaključak je novog izveštaja koji je objavila Evropska konfederacija sindikata (EKS). Tim povodom najveća evropska sindikalna centrala pozvala je EU da što pre donese najavljenu Direktivu minimalnim platama i kolektivnom pregovaranju i preduzme energične mere kako bi se nejednakosti smanjile. Izveštaj o „nejednakoj Evropi“ koji je pripremio Evropski istraživački institut EKS pokazuje da se od 2010. do 2019. godine nejednakost plata povećala u 14 od ukupno 27 država članica EU.
Jaz je najviše povećan u Mađarskoj, zatim Španiji i Belgiji, a nešto manje u Danskoj, Estoniji, Bugarskoj, Italiji… Na drugom polu su članice EU u kojima je raskorak u platama smanjen, najviše u Grčkoj, Litvaniji i Nemačkoj, zatim Švedskoj, Sloveniji, Slovačkoj, Austriji… Povećanje nejednakosti plata rezultat je smanjenja udela radnika obuhvaćenih kolektivnim ugovorima, ali i posledica pada ili zamrzavanja relativne vrednosti minimalnih zarada, objašnjavaju stručnjaci koji stoje iza ovog izveštaja.
Pokrivenost radnika kolektivnim pregovaranjem opala je u 22 od 27 zemalja članica EU od 2000. godine kao rezultat politika koje vode EU i države članice koje su osmišljene da rad učine manje sigurnim. Nejednakost plata se povećala u 8 od 14 zemalja u kojima je relativna vrednost zakonske minimalne zarade pala ili zamrznuta od 2010. godine. Do ovih nalaza stručnjaci su došli uoči završnih pregovora o Nacrtu direktive EU o minimalnim platama i kolektivnom pregovaranju nakon što je Evropski parlament podržao snažnu akciju u borbi protiv rastuće nejednakosti plata, saopšteno je iz EKS.
Dodaje se da bi povećanje minimalnih plata značajno smanjilo i jaz u platama između žena i muškaraca. EKS poziva države članice EU da tzv. prag pristojnosti zakonom garantovane plate podignu na najmanje 60 odsto srednje (medijalne) plate i 50 odsto prosečne plate. Najveća evropska sindikalna centrala, takođe, zahteva da se zabrani svaki pristup javnom (budžet) novcu kompanijama koje odbijaju kolektivno pregovaranje ili raskidaju kolektivne ugovore.
Zamenica generalnog sekretara EKS Ester Linč ocenila je povodom tek objavljenog izveštaja da je EU sve dalje od „ekonomije koja radi za ljude“ koju je obećala Evropska komisija. – Jasno je da su politike vođene na nivou EU i na nacionalnim nivoima tokom poslednje decenije povećale nejednakosti na štetu mnogih radnika. Direktori mogu da priušte više luksuza, dok se milioni zaposlenih muče da plate račune za grejanje, moraju da jedu hranu lošijeg kvaliteta i primorani su da se zadužuju da bi plaćali kiriju – kazala je Linč.
Dopunila je da ne iznenađuju porast društvenih i političkih polarizacija tokom poslednje decenije. Prema njenim rečima, izveštaj EKS pokazuje da su rešenja problema jednako jasna kao i njegovi uzroci – adekvatne minimalne zarade su ključne za smanjenje nejednakosti, a jače kolektivno pregovaranje je najbolji način za istinski pravedne plate.
– Direktiva EU o minimalnim platama je šansa da se isprave greške iz prošlosti i osigura da milioni zaposlenih i njihovih porodica više ne žive u siromaštvu. Lideri EU i nacionalni lideri moraju da reaguju hitno jer to zahteva situacija opisana ovim izveštajem i da što pre završe pregovore o direktivi – naglasila je Ester Linč.
Novinar: S. Raković
Izvor: EKS/UGS Nezavisnost
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
http://keepone.net/radio/k138251/novi-radio-sombor *
*Novi Radio Sombor na vodećoj platformi radio stanica svih država sveta
