- Poglavlje 19 u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom, kojim su predviđene reforme socijalne politike i zapošljavanja radi usklađivanja sa propisima EU i standardima Međunarodne organizacije rada, iako je tehnički spremno za otvaranje – skrajnuto je sa evropskog puta Srbije, ukazuje tekst objavljen na sajtu Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“
U članku se ocenjuje da je dugogodišnje zanemarivanje Poglavlja 19 još jedan dokaz da Srbija, mada to njeni zvaničnici negiraju, godinama stagnira u harmonizaciji odnosa sa EU i time izbegava da se reformiše.
U pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom Poglavlje 19 je deo Klastera 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast), podseća sajt Nezavisnost.org. Tim poglavljem insistira se na pravičnoj socijalnoj politici, zaštiti zaposlenih i unapređenju njihovog obrazovanja, kao i na konkurentnosti, boljim uslovima rada, bezbednosti i zdravlju na radu, povećanju stope zaposlenosti, socijalnom dijalogu predstavnika radnika i poslodavaca, tržištu rada jednakih mogućnosti, borbi protiv diskriminacije i ostalim standardima u toj oblastu na kojima se temelji EU.
Sagovornici portala Nezavisnost.org ocenjuju da evropske integracije već godinama nisu u fokusu zvanične Srbije, uz podsećanje da su od početka pristupnih pregovora, pre deset godina, od 35 poglavlja otvorena 22, a zatvorena samo dva, te da takav odnos država pokazuje i prema Poglavlju 19.
- Odnos prema Poglavlju 19 se utapa u politiku odustajanja vlasti od usaglašavanja sa EU. Trebalo nam je sedam ili osam godina da uradimo akcioni plan i kada je konačno usvojen, dve godine kasnije je istekao, a na prste jedne ruke se mogu nabrojati stavke koje su realizovane iz tog plana – kaže za Nezavisnost.org Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik u Institutu za uporedno pravo.
Nakon usvajanja novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, nekoliko podzakonskih akata koji se tiču agencijskog zapošljavanja i parcijanih rešenja iz pojedinih evropskih direktiva, ocenjuje Reljanović, usagašavanje sa EU je prestalo. U međuvremenu, EU je usvojila set novih propisa i direktiva kojima bi se mogao značajno poboljšati položaj radnika u Srbiji, ali one se, dodaje, „direktno kose sa našom aktuelnom ekonomskom politikom“, pa se zbog toga „u beskonačnost odlaže donošenje novog Zakona o radu“. „Donošenje tog zakona bi, u skladu sa pravnim tekovinama EU, ojačalo položaj i prava radnika i zbog toga se odlaže njegovo usvajanje“, smatra Reljanović i naglašava da „radno zakonodavstvo Srbije obiluje rešenjima koja su nespojiva sa propisima EU“.
Na pitanje šta bi zaposleni u Srbiji dobili primenom Poglavlja 19, poznati stručnjak za radno pravo kaže da bi se pravni i socijalni status i uslovi rada značajno poboljšali za većinu radnika.
- Privremeni i povremeni poslovi, ugovori o delu, sezonski rad, rad preko omladinskih zadruga i razni drugi oblici koje smo smislili, a koji praktično nigde drugde ne postoje, morali bi potpuno da se redefinišu. Ljudi koji su na takve načine angažovani bi, najverovatnije, prešli u radni odnos ili bi mogli imati prava koja ostvaruju radnici koji su u radnom odnosu. To je za mene najveća i najvažnija novina – objašnjava Reljanović.
Dodaje da bi osim određivanja pristojnih iznosa za minimalne zarade i poboljšanja bezbednosti i uslova rada, Poglavlje 19 trebalo da reši i problem prinudnog rada, da nam se ne ponovi slučaj Linglonga. Među mnogim drugim povoljnostima za zaposlene, primenjivala bi se direktiva o transparentnim i predvidivim uslovima rada i platformskim radnicima, čime bi se sprečile prakse koje se sprovode u Srbiji, pa i one u fleksibilnim oblicima rada.
Predsednica UGS Nezavisnost i potpredsednica Evropske konfederacije sindikata Čedanka Andrić takođe kaže da Srbija godinama nije uradila ništa u procesu evropskih integracija i da je „očigledno da u vlasti ne postoji politička volja da se Srbija reformiše i da se ubrza taj proces“.
Srbija je, kaže, „zaglavljena i u Poglavlju 19, kao i svemu ostalom na putu ka EU“ i dodaje da je Klaster 3, u kome je to poglavlje, pripremljen i da je Evropska komisija preporučila otvaranje tog klastera, ali je za to potreban konsenzus država članica EU.
- Ceo proces naših evropskih integracija treba sagledavati i u geopolitičkom kontekstu. Naša pozicija je sada takva, jer nismo do kraja uskladili spoljnu politiku sa EU. Pre svega, zamera nam se neuvođenje sankcija Rusiji, a rat u Ukrajini je sve to stavio u fokus EU. Takođe, Poglavlje 35, koje se odnosi na dijalog Beograda i Prištine, dosta toga uslovljava – objašnjava predsednica Nezavisnosti. Dodaje da je očigledno da „Poglavlje 19 nije prioritet ni Srbije, ni EU i predstavlja „koletaralnu štetu, zbog ostalih poglavlja u Klasteru 3“.
Dodatni problemi su u tome što smo za tri godine imali tri puta izbore, koji su usporili zakonodavnu aktivnost i usklađivanje zakonodavstva sa EU. Iz pozicije sindikata, objašnjava naša sagovornica, to znači da su vlade bile više u tehničkom mandatu, nego što su bile funkcionalne za izradu novog radnog i socijalnog zakonodavstva, a za izmenu krovnih i važnih zakona, ističe, potreban je skoro pun mandat vlade.
Govoreći o značaju tog poglavlja za zaposlene i sindikate u Srbiji, Andrić kaže da bi se njime otvorila velika debata u društvu o potrebi da se bolje nego sada uredi radno i socijalno zakonodavstvo.
- Socijalni dijalog je vrednost EU, a ne tehnička formalnost, i mora da bude funkcionalan i kod nas. S druge strane postoji i mnogo direktiva EU koje utiču na status zaposlenih, naročito u novim formama rada – u vezi radnog vremena, rada na daljinu i platformskih radnika, tako da mnogo toga treba da implementiramo u naše radno i socijano zakonodavstvo da bismo uopšte mogli da se približimo tom procesu – naglašava predsednica Nezavisnosti.
Važno je, ističe, da ne bude velikih razlika u zaradama i upozorava da u inostranstvo odlaze ne samo mladi i fakultetski obrazovani, već i majstori, čitave porodice i da na taj način Srbija ostaje bez kvalitetne radne snage.
Cilj UGS Nezavisnost je da se usvoji novi Zakon o radu, koji će sadržati sve ono što je bitno za radne odnose. Nije to, kaže, nešto apstraktno, nego veoma životno, jer mnogi oblici rada nisu regulisani zakonom pa nam se dešavaju zloupotrebe, siva ekonomija i nezaštićenost radnika. To je nešto što EU pokušava da spreči nizom direktiva, prilagođavajući se novim formama rada.
Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak smatra da je „otvaranje Klastera 3 blokirala politika“. EU je Srbiji, dodaje, pružila ruku 2021. godine kada je otvoren klaster 4 (Zelena agenda i održiva povezanost), a poglavlje 16 (Oporezivanje) iz Klastera 3 tada nije bilo spremno za otvaranje i blokiralo je poglavlja 10 i 19. Sada, ističe, kada je Poglavlje 16 spremno za otvaranje, EU neće da ga otvori. „Poglavlje 19 je kolateralna šteta zbog loših odluka Vlade Srbije“, ocenjuje Međak u razgovoru za Nezavisnost.org.
Objašnjava da u to vreme, Poglavlje 16 nije otvoreno jer je Srbija uvela veću akcizu na uvozna alkoholna pića od akcize na domaća. Podseća na to da je Srbija 2008. potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i izjednačila akcize, ali je ubrzo odlučila da ih ne ukida.
- Iz EU nam je rečeno da nema otvaranja poglavlja 16, dok ne ukinemo akcize – podseća Međak. Ipak, preko noći, 2021. godine Ministarstvo finansija je ukinulo akcize, iako nam je 13 godina servirana priča o tome da su one od najvišeg nacionalnog interesa i da se njima, navodno, štite interesi srpskog seljaka, proizvođača rakije.
„Da smo akcize ukinuli ranije, Poglavlje 19, koje je važno za zaposlene, a koje nema nikave veze sa akcizama, bilo bi otvoreno, jer je već spremno. To govori o načinu na koji se ponaša vlast u Srbiji“, zaključuje Vladimir Međak.
Ministarka za evropske integracije Tanja Mišćević je u izjavi za Nezavisnost.org navela da je „Klaster 3 još od decembra 2021. godine tehnički spreman za otvaranje, ali se odluka o njegovom otvaranju ne donosi iz isključivo političkih razloga“.
- Poglavlje 19 je deo Klastera 3 koji je potpuno spreman za otvaranje i Evropska komisija, u tri godišnja izveštaja zaredom, daje preporuku da je on tehnički spreman za otvaranje – kazala je za ministarka Miščević.
Osim Poglavlja 19 u Klasteru 3 su još sedam pregovaračkih poglavlja: 10 (Informaciono društvo i mediji), 16 (Oporezivanje), 17 (Ekonomska i monetarna politika), 20 (Preduzetništvo i industrijska politika), 25 (Nauka i istraživanje), 26 (Obrazovanje i kultura) i 29 (Carinska unija).
Izvor: Nezavisnost.org
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
