- U Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki“ u Somboru svečano je otvorena izložba „Pola veka Dometa“ u četvrtak, 31. oktobra u 19 časova, u sali Dečjeg odeljenja biblioteke. Povod za ovu izložbu je veliki jubilej – pedeset godina časopisa za kulturu „Dometi“
Stari brojevi časopisa poslužili su umetnicima ne samo kao inspiracija nego i materijal za stvaranje novih umetničkih dela – crteže, slike, kolaže, instalacije i skulpture.
Izložba okuplja radove dvadeset pet umetnika, među kojima su Tatjana Armuš, Đerđi Ačaji Ratković, Danijel Babić, Nebojša Vasić, Miloš Vujanović, Danilo Vuksanović, Miraš Vuksanović, Davor Gromilović, Nada Denić, Goran Despotovski, Maja Erdeljanin, Bosiljka Zirojević Lečić, Milan Jakšić, Jelena Janev, Gorski Kabadaja, Jelena Kukić, Borislav Nikolić, Vlado Njaradi, Vesna Pavlović Pažđerski, Andreja Petraković, Marijeta Sidovski, Janoš Tarko, Danijela Tasić Cvetković, Mirjana Tijanjić i Đula Šanta. Svi ovi umetnici dali su svoj doprinos ovom značajnom projektu, za šta im se Gradska biblioteka srdačno zahvaljuje.
Na otvaranju su govorili Nataša Turkić, direktorka biblioteke, i autori izložbe Dejan Podlipec i Danilo Vuksanović.
Izložba će biti otvorena za javnost do 16. novembra 2024. godine.
~ . ~
Dometi naknadnih vizuelnosti
(časopis kao umetnički medij)
Aktuelna godina po mnogo čemu se razlikuje od uobičajenog niza aktivnosti u kojima priređujemo izložbe ili obeležavamo godišnjice postojanja. Ako krenemo da sabiramo po starini, ove, 2024. godine, s ponosom ćemo istaći veliki jubilej kojim obeležavamo dva veka trajanja Letopisa Matice srpske, najstarijeg časopisa te vrste u svetu koji izlazi u kontinuitetu. Oko njega je oformljeno najstarije srpsko kulturno društvo u Pešti dve godine nakon izlaska prve sveske Serbskog Letopisa 1824. godine, uređivanog u Novom Sadu i pečatanog u Budimu.
Isto tako, u Somboru iste godine obeležavamo pola veka od izlaska časopisa Dometi koji je pod svojim imenom prikupljao brojne kulturne pojave, prvo na prostoru bivše Jugoslavije, zatim u kasnijim državnim uređenjima sve do sadašnjeg trenutka. Dometi su uspevali daleko da odapnu strelu svoje uredničke prepoznatljivosti uz umreženost različitih vidova pisane reči, umetnosti i kulture. U zavisnosti od vremena u kojem su izlazili, činili su da se štampana reč primereno plasira a čitalačkoj publici ukaže na savremene tendencije u periodici kao i raznorodne istraživačke poduhvate.
Zajedničko za oba ova jubileja jeste činjenica da sam za godišnjicu Letopisa Matice srpske pozvao grafičare da naprave svoj vizuelni prilog na osnovu izgleda naslovnih strana časopisa koji se kroz vreme menjao. Zato sam se naročito obradovao, kada mi je prijatelj, Dejan Podlipec rekao da on i njegove kolege planiraju da umetnicima podele stare brojeve Dometa kako bi od njih (ili na njima) nastala nova umetnička dela. Posle smo moj kolega Danijel Babić i ja, pozvali mnoge umetnike orijentisane oko Novog Sada.
Takva ideja, sasvim prirodno, potekla je iz razloga što su se tiraži kroz istoriju transformisali i danas nas opominju koliko se izdavaštvo našlo u nezavidnom položaju, usitnjeno i skrajnuto. Nekada štampani u respektabilnim tiražima, ovom akcijom, u rukama pozvanih umetnika iz nekoliko gradova, preostali časopisi su dokazali svoju utilitarnost i sposobnost da se vizuelno regenerišu. U formi zadate knjige sa odštampanim tekstom i ponekom crnobelom ilustracijom ili fotografijom, Dometi su poslužili kao pogodna “citatna” forma, redimejd i dijalog, reinterpretacija postojećeg sadržaja. Povod za nastanak novih umetničkih dela, osim jubilarne note, u sebi sadrži kolažiranu koncepciju, u susretu starog i novog, u stalnom prebrajanju sopstvenih utisaka, nalik na radost otkrića u zaboravljenim arhivima deponovanih uspomena.
Danas prevaziđeni fontovi, u redovima ručno slaganih olovnih slova u somborskoj štampariji “Prosveta” zahvaljujući lucidnoj ideji iz Gradske biblioteke “Karlo Bijelicki”, postali su fon za umetničke dosetke i refleksije, likovne fusnote ali i posve nova skulpturalna ostvarenja. Bilo da se radi o naslovnim stranama ili unutrašnjim listovima, utisci umetničkog zalaska u Domete razlikuju se od autora do autora. Poneko je izveo kompletno novo umetničko delo na novoj podlozi koristeći iscepljene listove iz časopisa dok su se neki umetnici oslonili na subjektivni doživljaj pročitanog među koricama. Najviše je bilo onih, koji su prateći sled listova ostavljali tragove linija, boje, crteža i apliciranih elemenata poput listića šlag metala, kojima su preobrazili zatečeni izgled Dometa. Ponekad je časopis pretvoren intervencijom u probušeni objekat razapet na ramu ili su koloristički tonovi sasvim prekrili osnovni sadržaj. Svi ovi različito koncipirani domašaji utemeljeni su u prepoznatljivim umetničkim senzibilitetima i tehnološkim operacijama. Ovaj ciklus, nastao na zadatu temu i materijal, upućuje nas na svetski veoma popularnu pojavu umetničke knjige. Širok raspon likovno tehničkih rešenja, ipak, u većoj meri je bio uslovljen ali ne i ograničen ponuđenom formom časopisa kao predloškom. Umetnici su ukazali na potencijal zatvorenog oblika knjige u kojoj svaka prevrnuta stranica predstavlja umetničko delo za sebe, unutar celine sastavljene među koricama ravangradskog časopisa za kulturu.
Verujem da je umetnicima ova neobična avantura pomogla da drugačije iščitavaju kataloge sopstvenih kreacija i da su zagledani u stranice Dometa uspeli da pronađu snažan podsticaj u procesu stvaranja novog umetničkog dela – objekta, crteža, slike, kolaža, asamblaža, instalacije ili skulpture.
Dr Danilo Vuksanović
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
