acanskis@poljopriveda
VOJVODINA — Sušne godine, nepovoljne globalne ekonomske prilike i nizak vodostaj Dunava doveli su poljoprivrednike u Vojvodini u izuzetno težak položaj. Zbog velikih gubitaka i potrebe da finansiraju jesenju setvu, ratari su prinuđeni da robu prodaju odmah nakon žetve i berbe, bez mogućnosti da je čuvaju na lageru i čekaju bolju cenu.
Dugotrajna suša značajno je umanjila prinose ratarskih kultura, dok su aktuelna dešavanja na svetskom tržištu negativno uticala na otkupne cene merkantilne robe u Srbiji. Dodatni problem predstavlja nizak nivo Dunava, koji znatno otežava rečni transport i izvoz žitarica i uljarica na strana tržišta.
Veliki gubici i prazni silosi
Zbog prepolovljenih prihoda u odnosu na prethodnu godinu, mnogi proizvođači ne uspevaju da pokriju ni osnovne troškove ulaganja, pa su za nabavku repromaterijala prinuđeni da se oslanjaju na lokalne zemljoradničke zadruge i zaduživanja.
Čuvanje robe u silosima postalo je luksuz koji retko ko može da priušti. Prema podacima skladištara, gotovo celokupan ovogodišnji rod kukuruza prodat je istog trenutka kada je skinut sa njiva, dok je svega jedan do tri odsto roda ostavljeno na čuvanje u nadi da će doći do blagog rasta cena. Dobijeni novac odmah se troši na pokrivanje starih dugova, kredita i nabavku repromaterijala za novi proizvodni ciklus.
Nepovoljan paritet cena
Poljoprivrednici posebno ukazuju na ogroman disparitet između cena repromaterijala i otkupnih cena njihovih proizvoda. Trenutna otkupna cena žitarica od oko dvadeset dinara po kilogramu ocenjuje se kao potpuno neisplativa, naročito kada se uzme u obzir da odnos cene merkantilne i semenske pšenice iznosi jedan prema četiri, što domaću ratarsku proizvodnju čini gotovo neodrživom.
