- Za Tobom, Prijatelju, najviše tuguje tvoja Monika, tvoj sin Nikola… ta tuga će ostati i trajati ali jednako tome i ponos… Svi smo uz njih… Jer bio si, jesi i ostaćeš, prijatelj svih nas, najpre tvojih sugrađana Somboraca a potom i kao građanin sveta, cenjen i voljen meridijanima na dostojanstvo rodnoga ti grada i ne samo to već, kao retki koji odlaze u večnost, u isto vreme, i komšija, i rođak… STEVAN MAŠIREVIĆ, čovek i borac za lepotu naših dana, zauvek među onim gornjim zvezdama u beskraju
Prof. dr Stevan Maširević, rođen 1952. godine u Somboru, inženjer agronomije, fitopatolog, redovan je profesor fitopatologije Univerziteta u Novom Sadu. Bio je mentor mnogih diplomskih, 3 magistarska, 11 master radova, 3 doktorske disertacije. Autor je više od 250 naučnih radova, autor, odnosno ko-autor 19 knjiga i monografija i više desetina stručnih radova. U naučnom radu bavio se bolestima šećerne repe i suncokreta. kao i suzbijanjem parazita gajenog bilja upotrebom pesticida i nepesticidnim merama borbe. Bio je u naučnoj misiji na programu unapređenja proizvodnje suncokreta u Pakistanu, boravio je na North Dakota State University, na postdoktorskim studijama. Bio je direktor Instituta za zaštitu bilja Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i direktor Uprave za zaštitu bilja u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Član je Svetske asocijacije za suncokret, član redakcije časopisa Biljni lekar i Uljarstvo, rukovodilac Evropskog FAO programa za istraživanja bolesti suncokreta…
… zapisano je, kako na sajtu Akademije inženjerskih nauka Srbije navode, u ’kratkoj biografiji’ o profesoru, doktoru Stevanu Mašireviću. A kako li je tek u kompletnoj biografiji – koliko tu tek slova i redova ima – a u kojoj uopšte i može biti konačne reči zarad njegovog beskrajno bogatog opusa, pa ćemo se tek toga toliko snažnog, kvalitetnog, datog, načitati…
…
Novosadski stručnjak dr Stevan Maširević dobio Svetsko priznanje za zaštitu suncokreta od prevremene suše – samo je neki od naslova kojima smo se tek pre nekoliko meseci radovali…
Još ove godine, potkraj juna, uz ine nagrade najvišeg dometa, Svetska organizacija za suncokret dodelila je najveće naučno priznanje za razvoj ove uljarice akademiku i profesoru dr Stevanu Mašireviću sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, saradniku Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, gde se bavio zaštitom.
Priznanje sa imenom ruskog akademika Vasili Stepanovič Pustolovt, najveći eksperti za suncokret dodeljuju za izuzetan doprinos u selekciji, zaštiti, kao i za inovacije, po kojima je priznat i poznat Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, gde je dr Stevan Maširević realizovao pronalaske u zaštiti suncokreta u eleminaciji bolesti phomopsis – prevremeno sušenje biljke, bez pravog roda, saopštio je Institut za ratarstvo u Novom Sadu, koji je ove nedelje (jun, 2022) bio organizator 20. Međunarodne konferencije o suncokretu, sa 400 učesnika.
…
Puno toga ćemo još pronaći, sačuvati, pohraniti o našem dobrom Stevi. Puno podataka koji govore o stručnosti najvišeg ranga. Ali – isto tako – o predanosti radu, o detaljima koje je pronašao na dobrobit nauke i budućim generacijama omogućio lepše i lakše dalje školovanje i unapređivanje u studijama, daljem stasavanju. Sve je Stevan radio sa lakoćom, ne samo zato što je znao, već zato što se svakom zadatku, pronalasku, rezultatu, predavao s dušom, kakav je zapravo bio i ostao. Na isti način kako je voleo svoja rasna grla i lepotice i lepotane svih ostalih uzgajivača što su defilovali somborskim hipodromom.
….
I šta reći osim šoka, tuge i neverice, a ponosa što sam bio – i ostao savremenik sa Stevanom, što sam ga sa koleginicama i kolegama dočekivao u starom gradskom radiju kojeg više nema, a u koji je unosio svakim svojim dolaskom beskrajnu energiju, kada bih bio u trenucima nekako „potopljen“ od možda nekog dnevnog radnog ili ‘neradnog’ umora, svejedno, ili prezasićen obavezama, u ređe, gubitku motivacije… moj komšija je uvek, na to, onako i kao doktor i kao običan-jednostavan a naš, čovek topline, razoružavajućim osmehom vraćao samopouzdanje, pa njegovih reči „Ajde, možeš ti to…“ uvek ću se sećati poput zvona na najvišim tornjevima manastira.
Letos, kada je njegova Monika organizovala u njihovom toplom porodičnom domu u Konjovićevoj, još jednom sjajne Dane Indije, Stevan je bio u gro planu srdačnosti dočekujući ruku raširenih brojne goste. Kad mi se na kraju nezaboravne večeri otelo, predložim mu, da „spojimo naša dvorišta“ i taj samo sokačić između Konjovićeve i Lemeške što nas deli ili bolje reći spaja, da napravimo zajednička druženja, književne večeri, susrete uz tamburicu, lepu reč i koju domaću kapljicu i štrudlu… sa prijateljima, jer Somboru to treba, Sombor da opet dobije lice daha, sunca zimi/leti svejedno, energije, onog starog prepoznatljivog podbođoškog međuuvažavanja… Stevan mi je odmah uz osmeh odgovorio, „Naravno Siniša, sve se može….“
…
Upamtiću i te reči. Njemu u čast, a i zato što je Sombor zadužio, napravićemo večeri… dane, noći… samo fizički bez Tebe, prijatelju. Bićeš uvek tu u svakoj pesmi, svakom stihu, jer uz tvoju struku znao si itekako kazivati, čak boemski promovisati tvoj rodni grad, salaše ovdašnje što zahvaljujući Tebi na svojstven način takođe odlaze svetskom kartom na one horizonte gde vladaju dobri ljudi. Ti i Tvoja Monika kao savršen par ste lideri u tome, godinama, zato taj put nastavljaš tamo gde ima mesta za odabrane i znane a i da bi se drugi… koji dolaze… latili istog zanata dobročinstva, dobroljudstva, dobrosusedstva, vere u ljude, poštenje, znanje i imanje koje će i dalje dok je i nas, s nebeskih njiva najlepše uzoranih, bdeti nad lepotom i za života i posle života, lepotom koju si nam ostavio. Zato nije otišao na put na kojem ćemo se jednom opet iznova sresti, samo profesor, doktor, akademik već i drug, prijatelj, komšija ali i rođak kako sam ga i sam doživeo.
….
Najdublje saučešće supruzi Moniki, sinu Nikoli, neka je prof. dr Stevanu Mašireviću večna hvala za sva dobra i slava!
U osvit ipraćaja našeg prijatelja: u sredu, 28. septembra gospodnje 2022, iz kapele Velikog pravoslavnog groblja u Somboru
Novi Radio Sombor, Udruženje „PODIUM“, s najdubljim poštovanjem
