Pojedini predstavnici strukeg govore za portal „Nezavisnosti“ o aktuelnom pandemija stanju i vremenu koje dolazi
Umesto “iz helikoptera” pomoć deliti selektivno
- Da bi uspešno ublažila ekonomske posledice virusne pandemije Vlada Srbije treba ciljano da pomogne najpogođenijim sektorima privrede i najugroženijim građanima, umesto što novac deli “iz helikoptera” svima. Javnosti treba da bude jasno da se finansijska pomoć svim punoletnim građanima obezbeđuje iz stranih kredita koje će morati da vraćaju svi poreski obveznici, ukazuju stručnjaci u tekstu objavljenom na portalu UGS Nezavisnost
Treći paket ekonomskih mera Vlade Srbije za pomoć građanima i privredi u uslovima pandemije vredan 249 milijardi dinara, trebalo bi da počne da se realizuje 8. aprila isplatom prve polovine minimalne zarade za zaposlene, dok će naredne isplate uslediti u maju i junu.
Direktnu podršku države od jednog i po minimalca dobiće milion i po preduzetnika i zaposlenih, a paket dodatno uključuje i novčanu pomoć građanima i nezaposlenima, što je, po ocenama stručnjaka, i dalje na tragu prošlogodišnjih prolećnih i letnjih mera. Doduše, ovog puta nešto selektivnije.
Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko kaže da je treći paket u osnovi zadržao pristup prethodnih, odnosno da se pomoć dodeljuje za plate zaposlenih i “helikopterski”, kao jednokratna pomoć svim odraslim stanovnicima na skoro univerzalnoj osnovi. Dodata je i pomoć zaposlenima u velikim preduzećima, što treći paket čini obuhvatnijim.
Treći paket pomoći ima elemente i direktne zaštite ugroženih radnih mesta, kroz dodatni krug targetirane pomoći, gde se daju veće subvencije za plate zaposlenih, ili direktne subvencije firmama na primer po hotelskom krevetu, putničkom autobusu i slično. Ipak, primećuje Arandarenko, Vlada i dalje smatra važnijom indirektnu zaštitu, kroz stimulativno upumpavanje novca u celu privredu i u stanovništvo kako bi se održala investiciona i potrošačka tražnja i podstakla optimistička očekivanja.
– Taj pristup je dao rezultate prošle godine, ali ako se zdravstvena kriza produži on može da postane preskup. Segmenti privrede koji su duboko pogođeni nisu preveliki i bilo bi neophodno dodatno ih podržati u slučaju prelivanja nepovoljnog razvoja u drugu polovinu 2021. i posebno u 2022. godinu. Ako se kriza produži na sledeću godinu, tada će verovatno doći na red i zamrzavanje plata u javnom sektoru i druge solidarističke mere koje smo već videli tokom fiskalne konsolidacije – upozorava profesor Arandarenko.
Ekonomska novinarka NIN-a Petrica Đaković, autorka analize “Ekonomske mere za ublažavanje posledica pandemije”, smatra da su lanjski i ovogodišnji paketi ekonomskih mera slični, s tim što je novi manje vredan od prethodnih.
Ona ocenjuje da je iz ugla opravdanosti svih mera pomoći najgora podela novca svim punoletnim građanima, jer iziskuje ozbiljan novac iz budžeta, odnosno iz kredita koje će u narednom periodu vraćati svi poreski obveznici. Uz to, taj novac po njenom mišljenju ne doprinosi povećanju potrošnje a time ni privrednom rastu, a čime vlast pravda tu pomoć.
– Iskustvo Srbije, odnosno malih, otvorenih ekonomija, dokazuje da takvi podsticaji jako malo doprinose privrednom rastu, ali zato utiču negativno na spoljnotrgovinski jaz, jer se višak novca obično troši na uvoznu a ne na domaću robu – kazala je Đaković.
Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju Jovan Protić nema dilemu da je Srbija među onim evropskim državama koje su uvele najmanji mogući nivo protiv-pandemijskih restrikcija kretanja i zatvaranja privrede, upravo zato što je donosiocima odluka veoma stalo da nacionalni privredni rezultati budu što manje pogođeni pandemijom.
– Neselektivna podela pomoći, tzv. ‘novac iz helikoptera’, morala je da bude zamenjena ciljanim merama podršku isključivo najpogođenijim pod-sektorima privrede, umesto raspodele novca čak i onim sektorima na koje pandemija nije uticala ili im je čak povećala tražnju i poslovanje. Osim toga, iako je prvobitna novčana pomoć od 100 eura po punoletnom stanovniku Srbije u drugom kvartalu 2020. godine dala kratkoročni rezultat po smanjenje siromaštva, podela dva puta po 30 eura u ovom trenutku neće ostvariti praktično nikakav uticaj na smanjenje siromaštva, ali će predstavljati veliki izdatak po državni budžet – smatra Protić.
Dejan Titović, predsednik Granskog sindikata prehrane, ugostiteljstva i turizma „Nezavisnost“ ističe da su turizam i ugostiteljstvo među najpogođenijim delatnostima i da je zato dobro što će zaposleni u tom sektoru dobiti tri polovine minimalca i još jednu celu minimalnu zaradu. Međutim, on napominje da je ostao neispunjen jedan veoma važan zahtev sindikata.
– Treba otpisati doprinose i poreze na isplaćene zarade u periodu dok je privreda bila u ograničenim uslovima funkcionisanja. To je lako utvrditi i sprovesti, i sigurno bi bila značajnija pomoć najugroženijim sektorima – zaključuje Titović za portal UGS Nezavisnost.
Izvor: UGS „Nezavisnost“ / Sažeo: novinar Svetozar Raković
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
http://keepone.net/radio/k138251/novi-radio-sombor*
*Novi Radio Sombor na vodećoj platformi radio stanica svih država sveta
