9. januar 2023. Izvor: Nezavisnost.org
- Nema osnova za bilo kakav rast životnog standarda koji bi osetila većina stanovnika u 2023. posebno zato što je Srbija u poslednjih desetak godina postala društvo naglašenih socijalnih nejednakosti, daleko iznad proseka u Evropskoj uniji, smatra ekonomista Dejan Šoškić. To znači, prema njegovim rečima, da privredni rast, i kada ga ima, najviše osećaju najbogatiji, a mnogo manje ili nikako srednja i niža klasa
Govoreći o nedavnom aranžmanu Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić je ocenio da Srbija ulazi u kategoriju „ranjivih zemalja u razvoju“ prema kojima MMF nastupa sa programima podrške u situaciji koju karakteriše rast cene zaduživanja na međunarodnom tržištu.
- Ukratko, borba sa visokom inflacijom na Zapadu, izaziva potencijalnu krizu suverenog duga zemalja u razvoju, posebno onih sa nedovoljno konkurentnom privredom. U toj kategoriji se nalazi i Srbija. Da je Srbija suštinski ojačala svoju privredu poslednjih godina, odnosno da je podigla konkurentnost i ušla u zonu suficita tekućeg računa platnog bilansa, kao što su to uradile zemlje Centralne i Istočne Evrope, ne bi bilo potrebe za ovakvim aranžmanom sa MMF-om. Dokaz za ovu ocenu je činjenica da MMF nema, i ne namerava da ima, slične aranžmane sa Češkom, Poljskom, Slovačkom, Mađarskom, Rumunijom… – napomenuo je Šoškić u razgovoru za portal Nezavisnost.org.
Profesor nije saglasan sa ocenom predstavnika vlasti da javni dug nije zabrinjavajuće visok.
- Za zemlju sa nezavršenim reformama, sa neefikasnim javnim sektorom u kome se i dalje često kriju potencijalni gubici koje na kraju plaća država (poreski obveznici) i sa nedovoljno konkurentnom privredom kakva je Srbija, postojeći nivo duga je već visok, posebno u uslovima daljeg rasta kamatnih stopa odnosno cene zaduživanja na međunarodnom tržištu. Otuda bilo kakvo trošenje novca građana na projekte bez jasne predinvesticione analize isplativnosti i bez striktne kontrole trošenja novca i visoke transparentnosti u tom procesu je neopravdano i rizično za finansijsku stabilnost zemlje u narednom perodu. Ovo posebno treba da važi za zemlje koje po međunarodnim pokazateljima percepcije korupcije stoje tako loše kao Srbija (na 96. mestu i daleko iza Hrvatske, Crne Gore, pa i Severne Makedonije) i sa negativnim trendom u tom domenu poslednjih godina – naglasio je Šoškić.
On podseća da je Srbija bila jedina evropska zemlja na crnoj listi FATF (međunarodna organizacija za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma).
- Po pitanju ‘pranja novca’ naša zemlja je i dalje loše pozicionirana po međunarodnim pokazateljima koji prate tu oblast (Basel AML Index), a poznato je da ‘oprani novac’ u svojoj poslednjoj fazi često ulazi na tržište nekretnina i time podiže njihove cene. Važno bi bilo ispitati da li se u našoj zemlji može naći veza između cene nekretnina i ‘pranja novca.
Povodom visokog poskupljenja životnih namirnica profesor ocenjuje da cene hrane u Srbiji rastu više od inflacije zbog neadekvatne poljoprivredne politike.
- Verujem da Srbija može da proizvodi mnogo više poljoprivrednih proizvoda od sopstvenih potreba i da naši poljoprivrednici treba da žive bolje od svog rada, ali i da cene poljoprivrednih proizvoda u našoj zemlji budu manje osetljive na nagle skokove tih cena koje se dešavaju u svetu. Da smo više vodili računa o energetici i o poljoprivredi uveren sam da bi i inflacija danas u Srbiji bila znatno niža – kazao je Šoškić.
Prema njegovim rečima, Srbija je daleko od bilo kakvog „ekonomskog tigra na Balkanu“ jer poslednjih deset godina u odnosu na svet ima niže prosečne stope privrednog rasta. Dodao je da inflacija najviše pogađa upravo najsiromašnije građane koji veći deo svojih prihoda troše na hranu, i da je zato država trebalo da ciljano pomaže najsiromašnijima, a ne svim građanima.
Glede hvalisanja ministra finansija da je država u prethodne tri godine privredi i građanima pomogla sa bezmalo devet milijardi evra, Šoškić je podsetio da je poslednjih godina javni dug zemlje porastao za više od osam milijardi evra odnosno sa 22,5 milijardi evra u 2019, na 30,8 milijardi evra u trećem kvartalu 2022.
- To znači da je novac uglavnom deljen iz kredita – ukazuje ugledni ekonomista i napominje da nije reč o nekakvom „državnom novcu“, već o o stranim kreditima koje ćemo morati da vraćamo svi kao građani i poreski obveznici.
Šoškić, nekadašnji guverner NBS, prognozira da je u godini koja je počela verovatno neizbežno dalje usporavanje ekonomske aktivnosti u Srbiji, posebno s ozbirom na to da se recesija očekuje u velikom broju evropskih zemalja.
- Realno, i u ovoj godini i inače, mnogo toga što utiče na ekonomsku aktivnost u našoj zemlji nije pod našom moći uticaja. Treba da se fokusiramo na ono što možemo da uradimo: da ojačamo institucije, suzbijemo korupciju, reformišemo i podignemo ulaganja u obrazovanje, nauku i zdravstvo (i to ne u objekte, već i u ljude) i da fundamentalno zaštitimo i razvijamo poljoprivredu i energetiku kao ključne privredne grane od kojih zavisi život građana – zaključio je Dejan Šoškić u razgovoru za portal Nezavisnost.org.
Novinar: Svetozar Raković
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
http://keepone.net/radio/k138251/novi-radio-sombor *
*Novi Radio Sombor na vodećoj platformi radio stanica svih država sveta
