- Citiraću ovoga puta na početku članka: ‘Incident na autobusu u Novom Sadu, u prestonici evropske kulture. Putovale smo nas četvoro kada nam se obratila saputnica sa rečima „ovo je Novi Sad, ako si tu rođena pričaj srpski, i ja sam Mađarica pa…“ Namignule smo jedna na drugu, pa smo odlučile da joj ne odgovaramo, jer ne vredi. Neće ništa dobro iz ovog da izađe. Jako mi je bilo neprijatno kada se motala iza mene i sišla na jednoj stanici usput. Da li je ovo naš grad tolerancije?’ Upitala se Eržebet Tot Batori, kada je doživela skandal u popodnevnim satima, u subotu, 12. februara 2022. u drugom po veličini gradu Srbije
Znajući nekolikodecenijsko vrlo dobro što bi se reklo “u dušu”, uglednu radnicu u vojvođanskom dnevnom listu „Magyar Szo“ i jednu od dugogodišnjih čelnica Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”, borbu kojom istrajava na sebi prilično osoben i za sindikat značajno – smiren način, rešavajući mnoge sporove u korist radno-klasnih prava, pobeđujući kada su u pitanju danas posebno značajni pojedinačni i kolektivni ugovori, a pre svega onom osnovnom premisom ljudstva – solidarnošću koju izražava u svakoj prilici i neprilici. Kako prema članovima a i onima koji to nisu, poslovično u pravi čas. Tako je i nama u Somboru, bezbrojno puta dolazila, kada bi nam god bilo šta “zapelo”, a i kad nije.
Da nas ohrabri, da učestvuje u svakom pojedinačnom ili grupnom radničkom problemu i interesu, da uz njene savete i mi ovde u Somboru, guramo napred. Mene lično, izvela je prva iz krize i depresije kada sam 2015. godine ostao bez posla nakon 40 godina – od najranijeg detinjstva pa sve do sramnog gašenja Radio Sombora na frekevenciji 97,5 MHz nakon katastrofalne privatizacije 2007. godine a da od tada platu niti penzijsko-zdravstveno, nemam kao ni preostalih mojih sada već nažalost bivših petoro kolega; no ništa lično, samo kažem. I ne samo mene naravno, pogurala je mnoge radnike u Somboru, inicirala razgovor, kod gradonačelnice Dušanke Golubović, danas državne sekretarke u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boričaka i socijalna pitanja, koja je odmah bila na istom koloseku sa Eržikinom pričom, mojom prvom iz milošte volim reći, sidnikalnom šeficom.
Sada isto tako, sa novim našim ‘drčnim’ – naravno pozitivno a sve za interese radnika, predsednikom GS KUM-Kutlura, umetnost, mediji Nezavisnost, Darkom Šperom, te naravno sa rukovodiocima UGS „Nezavisnost“ predsednicom Čedankom Andrić i saradnicima, dolazi sa njim ponovo, uskoro u Sombor, da bismo dalje rešavali naša zajednička pitanja, probleme, pojave, potrebe, na medijskoj i kulturnoj sceni Sombora, i šire u ovoj regiji koja vodi na izlaz Srbiju u Evropsku Uniju, u iniciranju, po ko zna koji put, sastanka u naravno partnerstvu jer smo inače zajedno u Socijalno ekonomskom savetu na svim nivoima, od republike, pokrajine pa naravno i do našeg Grada Sombora, sa čelnicima lokalne samouprave.
Bezgranične su dakako njene mogućnosti, u malom prstu drži sve što je sindikalno, kao osnivači Ujedinjenih granskih sidnikata “Nezavisnost”, puno toga smo lepog i ružnog prošli, mene kao često usplahirenog, inhibiranog, na trenutke koji znaju i da potraju, bezvoljno-nikakvog, nakon već sedmu godinu bez plate i gubljenja elementarnih prava, kako malopre rekoh, ali, Eržebet bi mi redovno ponavljala, ‘Siniša ti to možeš, imamo i Podium i Novi Radio Sombor zajedno, pomoći ću kao i uvek’.
Tako i bi. Vraćam se na početak što je i povod ovoga teksta, to što je sa tri koleginice doživela danas na autobuskoj stanici u Novom Sadu, vraćajući se sa svog radnog mesta u dnevnom listu Magyar Szo gde je cenjena zaposlenica i glavna poverenica, kao i predsednica Odbora za medije GS KUM “Nezavisnost”, u Rumenku u kojoj živi, mogla je da reaguje (kako bih, verovatno ja, da sam bio na njenom mestu, čak bezobrazno-jer često ne umem da se uzdržim pa planem možda kad i ne treba, pa bih svašta odbrusio dotičnoj putnici koja je izrazila najniži nivo diskriminacije dajući “opasku” kako u Novom Sadu ‘ne treba da se priča mađarski već samo srpski’, odalamio bih joj, pljusku najprostačkijih i ni malo književnih reči, namerno s moje strane akulturno). Eržika je samo dakle namignula, u njenom maniru, hrabro zatim sišla sa koleginicama sa stanice dok joj je dotična i dalje duvala u vrat, iako je naša junakinja nakon ignorisanja (što često može da bude kazna najveća ali i da vas košta živaca), napisala na svojem fejsbuk nalogu, da se ipak oseća uznemireno.
Jednako ubeđen sam i svako ko ovo čita, imaće dozu uznemirenosti. Dokle više? Toleranicja, kako je Tot Batori dopisala u komentarima uz davanje joj podrške sa više strana, izostaje, baš danas kada je ona nekako i najpotrebnija. I to nigde drugde, do u evropskoj ovogodišnjoj prestonici kulture, Novom Sadu.
I sad, ide ona čuvena: – Pa ne može se po jednoj osobi ili jednom ‘slučaju’, odmah, generalizovati sve, da je ‘baš tako’. Može. Itekako i ne ponovilo se. I, dobrodošla u kako voliš često da istakneš, ‘evropski Sombor’, sa saradnicima, ovde ćemo se potruditi da sami napravimo ‘incident’. S tim, što ćemo se nakon našeg radnog sastanka, susreta sa čelnicima Gradske uprave i tribine-seminara koje ćemo organizovati na nekoliko lokacija u Somboru, uz nove pristupnice članova, provozati fijakerom. Iz kojeg ću na tečnom mađarskom izgovoriti: Koszonom kedves Erzsi, jo napot Zombor varos’
PS: Hteo sam da ‘ubacim’ još neke od mnogobrojnih fotografija sa Eržebet Tot Batori, kako onih nastalih tokom svih ovih već više od pola veka zajedničkog sindikalnog, civilnog, našeg u struci novinarskog rada, u Somboru kojem se uvek rado vraćaš, tako i one kada smo počeli pre 15-tak godina naše putešestvije kroz za sada, neformalni ali prilično prihvaćeni projekat ‘Susedovanja’ a na tvoj predlog, pa smo već ohoho, obišli, i Mohač, i gornji severoistočni deo Hrvatske-Baranju, Slavoniju, tek uskoro s proleća slede, naši još raspostranjeniji, nastavci. Fotografije će ostati svakako za nastavak priče.
A sada, somborska kancelarija UGS Nezavisnost, dvostruki elektronski medij Novi Radio Sombor i Udruženje “PODIUM” pružaju svu i svaku podršku solidarnosti našoj prekaljenoj i neumornoj sindikalnoj uvaženoj predstavnici-bez radnog vremena, posvećnoj poslu bez kompromisa, Eržiki Tot Batori. Koja me je naučila, da dopunim, nekoliko veoma važnih reči na mađarskom, kako se nikako nikad ne bih “izgubio” na dvadesetak kilometara odavde.
Nove Eržikine lekcije tek slede. Lekcije pre svega ove dobre žene, lekcije iz života, lekcije tolerancije i solidarnosti, iz kojih mogu da se brojni korisni projekti, naprave. I tako će, naravno, i biti.
Siniša Stričević, gl.dog. urednik i ekipa Novog Radio Sombora
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
http://keepone.net/radio/k138251/novi-radio-sombor*
*Novi Radio Sombor na vodećoj platformi radio stanica svih država sveta