UJEDINJENI GRANSKI SINDIKATI „NEZAVISNOST“
SAOPŠTENJE ZA MEDIJE POVODOM POČETKA PREGOVORA O UTVRĐIVANJU MINIMALNE CENE RADA ZA 2025. GODINU
Na danas započetim pregovorima za utvrđivanje minimalne cene rada za 2025. godinu Pregovarački tim Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ (UGS Nezavisnost), izneo je i obrazložio svoje zahteve.
Izjednačavanje minimalne zarade sa cenom minimalne potrošačke korpe nikada nije bio cilj već smo uvek isticali da taj iznos ne treba da bude, i besmisleno je da bude, ispod vrednosti minimalne potrošačke korpe.
Ne postoje minimalni uslovi za život već samo uslovi za dostojanstven život svakog radnika u Srbiji. Institut minimalne potrošačke korpe ne postoji nigde u Evropi osim kod nas, pri čemu je sramotan i ponižavajući sadržaj te iste minimalne potrošačke korpe opredeljene za tročlano domaćinstvo.
Usvajajući na sednici Socijalno-ekonomskog saveta 2018. godine zaključak da se za tri godine minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom pokazali smo spremnost za kompromis pokušavajući da načinimo korak napred. Nažalost, ispostavilo se da predstavnici države i poslodavaca nisu ispunili svoj deo obaveza tako da moramo ponovo da tražimo veće i opravdano uvećanje minimalne zarade.
Na osnovu izvršenih analiza na današnjem sastanku smo predložili da iznos minimalne zarade za 2025. godinu bude veći od 60 hiljada dinara, i to je za nas jedini opravdani predlog.
Kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji trebalo bi da usklađujemo naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom, direktivama i preporukama Evropske unije, te zato smatramo da Direktiva EU o odgovarajućim minimalnim platama u članicama EU može i treba da se primeni i na Srbiju, kao zemlju kandidata. Tom Direktivom se preporučuje da minimalna zarada ne bude niža od 60% prosečne zarade, a s obzirom da u Srbiji postoji trend „rasta“ prosečne zarade, kako to navode nadležni organi, onda je sasvim opravdano da minimalna zarada sledeće godine bude veća od 60 hiljada dinara.
Još jedan argument za dodatno povećanje minimalne zarade je broj zaposlenih kojima poslodavci isplaćuju taj iznos. Naša procena je da je to više od 250.000 radnika, ali ako je taj broj ispod 100 hiljada, odnosno 99.456 lica, kako to tvrde državni zvaničnici, onda ne postoji bojazan da će povećanje minimalne zarade značiti preveliko opterećenje za poslodavce i državu kao poslodavca prilikom njene isplate.
Takođe, rast minimalne zarade nikada do sada nije doveo do rasta nezaposlenosti – naprotiv, zvanična statistika beleži pad nezaposlenosti.
Naglasili smo i danas da je brži rast minimalne zarade u narednim godinama neophodan kako bi se slika Srbije promenila i po zvaničnim podacima Eurostata. A po tim podacima, u odnosu na sve zemlje članice EU i zemlje kandidate koje imaju institut minimalne zarade, Srbija se po po standardu kupovne moći, mereno u odnosu na minimalnu zaradu za mesec jul 2024. godine, nalazi na samom dnu liste – iza nas su jedino Severna Makedonija i Albanija.
U toku današnjeg sastanka smo pitali i da li se odustalo od projekcije da 2027. godine minimalna zarada bude 650 evra. Postavlja se pitanje realnosti pomenute projekcije koja je rezultat analize nadležnih državnih organa bez uključivanja ostalih socijalnih partnera.
Vlada Srbije danas nije iznela konkretan predlog novog iznosa minimalne zarade već samo parametre i analize na kojima će zasnovati svoj predlog u nastavku pregovora.
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
