ilustracija@acanskis-rtv
- Prošla je tačno godina dana od potpisivanja protokola između Vlade Srbije i pojedinih sindikata u zdravstvu, a bilans je, prema oceni Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“, poražavajući. Dok resorno ministarstvo i potpisnici protokola ćute, „Nezavisnost“ poručuje da od svojih zahteva neće odustati.
Zašto „Nezavisnost“ nije potpisala protokol?
Glavni razlog odbijanja bila je činjenica da ponuđeni dokument nije ispunio većinu suštinskih zahteva radnika. Godinu dana kasnije, sindikat podseća na ključne tačke koje su ostale „mrtvo slovo na papiru“:
-
Topli obrok i regres: Zahtevano je da isplata počne od 1. januara 2025. godine.
-
Poštovanje zakona: Puna primena Zakona o platama i Zakona o javnim službama, koji su usvojeni još 2016. godine, ali se u praksi ne primenjuju dosledno.
-
Pravedniji obračun: Novi sistem obračuna plata i regulisanje troškova dolaska i odlaska sa posla.
Izneverena očekivanja: 5% umesto dostojanstvene plate
Iako je prvobitni dogovor svih sindikata podrazumevao povećanje plata od 10% (kako bi se zdravstveni sektor izjednačio sa prosvetom), konačna ponuda Vlade svela se na svega 5% vanrednog povećanja za 2025. godinu.
„Umesto konkretnih rešenja, ponuđeno je samo obećanje o ‘iznalaženju modela’ za topli obrok i regres u budućnosti, iako ta prava već postoje u trenutnim zakonskim rešenjima“, navode u saopštenju.
Problemi koji ostaju nerešeni
Sindikat „Nezavisnost“ upozorava da su zanemarene i specifične grupe unutar sistema:
-
Strukovne škole: I dalje izostaje adekvatno priznavanje visokih strukovnih škola.
-
Tehničko i ekonomsko osoblje: Zahtev za povećanje koeficijenata ovim službama ostao je po strani.
-
Finansiranje apoteka i instituta: Zahteva se da se apotekama, zavodima, banjama i institutima za javno zdravlje plate isplaćuju u punom iznosu preko RFZO-a, kao što je slučaj sa ostalim ustanovama.
Iz sindikata poručuju da je ovo bila „izgubljena godina“ u kojoj su radnici u zdravstvu i socijalnoj zaštiti još jednom ostali na margini prioriteta države, dok se sistemska rešenja zamenjuju privremenim i nedovoljnim merama.
