• U svečanoj sali „Galea“, mestu gde se uvek najlepše besedi i peva, somborski Bunjevci su još jednom pokazali da zaborav nema mesta u njihovom sokaku. Uoči Marin dana, UG „Bunjevačko kolo“ priredilo je svoje 25. prelo od reosnivanja, proslavljajući tradiciju dugu čak 125 godina.

Svi putevi vodili su u Sombor

Domaćini su, kako i dolikuje, ugostili drage prijatelje sa svih strana. Preljsku svečanost su svojim prisustvom uveličali predstavnici Grada Sombora, Silard Janković i Jasmina Ilić, dok je delegaciju Bunjevačkog nacionalnog saveta predvodila predsednica dr Suzana Kujundžić Ostojić. Bili su tu i čelnici Bunjevačke Matice, predstavnici bratskih udruženja, ali i dragi gosti iz Mađarske – iz Baje i Tompe, potvrđujući da bunjevačko srce isto kuca sa obe strane granice.

Sveća koja osvetljava budućnost

Sve je počelo simbolično – paljenjem marinske sveće i pesmom „Kolo igra, tamburica svira“ u izvođenju Zorane Iđuški. No, prelo nije samo zabava; ono je, kako reče predsednik udruženja Dejan Parčetić, prilika da se vidi snaga zajednice.

„Naši preci su kolo osnovali pre 125 godina, a mi tu vatru čuvamo. Posebno raduje što je večeras puno mladih, jer na njima počiva sutrašnjica naše zajednice“, poručio je Parčetić.

Lepota u plišu i zlatu

Ono što je svima oduzelo dah jesu unikatne nošnje. Pasionirani kolekcionar Josa Parčetić iz Gradine pripremio je 13 kompleta narodne nošnje, pokazavši komade stare i preko stotinu godina. U tom sjaju tradicije, za najlepšu prelju izabrana je mlada Subotičanka, a somborska studentkinja Pedagoškog fakulteta, Jovana Sarić. Njene pratilje, Natalija Matarić i Aleksandra Kovačević, dostojno su ispratile sliku bunjevačke lepote.

Više od običaja – Nacionalni ponos

Predsednica BNS, dr Suzana Kujundžić Ostojić, istakla je da je prelo neodvojiv deo bunjevačkog tkiva, dok je predsednik Matice, Veljko Vojnić, doneo važne vesti o napretku zajednice – od završetka Bunjevačke kuće u Subotici do otvaranja lektorata na fakultetu u Novom Sadu, što je ključno za obrazovanje na maternjem jeziku.

Veče i svečanu večeru blagoslovio je velečasni Josip Štefković, somborski dekan, a dvoranom se do kasno u noć orila tambura ansambla „Muštuluk“ i glasovi Zorane Iđuški i Brice.

Priznanja za čuvare tradicije

Nisu zaboravljeni ni oni koji godinama tkaju bunjevačku kulturu. Posebno priznanje uručeno je najstarijoj slamarki Ilonki Bogišić, ženi čije ruke od slame stvaraju zlato, dok su prošlogodišnji bandaški par, Natalija Matarić i Bojan Fratrić, darivani umetničkim slikama u znak zahvalnosti za njihove uloge na Dužionici.

Zaključak je jasan: Dok god je ovakvih susreta, Bunjevci u Somboru nisu „čuvari pepela“, već ponosni nosioci plamena koji se ne gasi.

GALERIJA SLEDI: