У нашој вишејезичности 2002. година остаће забележена по томе што је у њој објављен и промовисан први речник херцеговачког говора. Наиме, у организацији Центра за информисање и образовање у Музеју Херцеговине у Требињу последњег мартовског дана ове године промовисано је, како је наглашено – капитално дјело “Рјечник источнохерцеговачких матичних говора“, аутора Недјељка Марића, некадашњег истакнутог новинара, публицисте и дугогогодишњег уредника „Гласа Требиња“
Као плод више од четири деценије преданог рада на сакупљању и тумачењу лексичке грађе овог краја – из говорне праксе, књижевности и стручне литературе – Марићево капитално дјело на близу 1.000 страница доноси око 90.000 описаних и примјером илустрованих лексичких јединица источнохерцеговачких матичних говора. Директор Центра за информисање и образовање Требиње Манојло Ћук је овом приликом истакао да је пред нама импозантна „лексикографска грађевина“ и својеврсни споменик аутора, предачком језику свога краја, кога је успио завршити упркос тешкој болести, која је изненада наишла и која га је, последњих три године живота притискала.
- Свом граду и свом народу, увјерен сам, Неђо Марић, даровао је задужбину, која, по вриједности и значењу, далеко надилази оквире његове завичајне баштине. Центар за информисање и образовање, захвалан је породици нашег Неђа, на прилици, да као издавач, ставим печат на ово дијело, једног изузетно образованог и вриједног човјека, кога је красило сјајно знање, фотографско памћење и ако се то за некога појединца може рећи, у ком је била настањена огромна библиотека најразличитије литературе – казао је Ћук.
Истичући да Марићу слава и признања, било које врсте, нису требала, али многим књижевним, културним, новинским и умјетничким збивањима у Требињу, последњих 40-ак година, дубоко је утиснуо свој печат и дао посебну енергију.
- Био је човјек мјере и најпрофињенијег такта. Био је новинар највишег ранга, а кад добро размислимо, он је то, заправо, најмање био. Био је, прије свега, писац, публициста, сликар, фоторепортер, једном ријечју, био је свестрано обдарени умјетник, за ког би се прије могло рећи да је случајно дошао у новинарство. Узвисио је професију у коју је дошао. Новинарство је била јединствена прилика да остане у свијету писане ријечи. Ријеч је за њега била библијска категорија. Умјети са ријечима, како је он то знао и чинио, значило је живјети, значило је знати са собом и са другима – биће упамћене ријечи директора Центра за информисање и образовање Требиње Манојла Ћука.
Проф. др Милош Kовачевић рекао je да је тешко повјеровати да од временаВука Караџића и два његова рјечника – из 1818. и 1852. године – заправо никада није направљен ниједан рјечник Херцеговине. Зашто?
- Зато што је источнохерцеговачки дијалекат ушао у основицу књижевног језика и ваљда се мислило – све што је у књижевном језику то је заправо херцеговачки. Ево сам је Неђо Марић показао да то није тачно. Али је такође истинито да је највећи број и граматичких и лексичких особина које је Херцеговина подарила – оно што данас сви Срби сматрају српским књижевним језиком. У првом Вуковом рјечнику је било мало више од 27.000 ријечи, а у другом рјечнику мало више од 50.000 ријечи – а ако садашњи рјечник погледате, рјечник Неђа Марића, видјећете да он има близу 100.000 ријечи – рекао је Ковачевић.
Рјечник Неђа Марића није само рјечник Требиња, Билеће, Невесиња, Стоца, Поплата, већ и рјечник Дубровника, Конавала, Никшића. Овај рјечник заправо показује и потврђује – шта јесте Херцеговина данас у књижевном језику и шта је била кроз историју у књижевном језику, нагласио је Ковачевић и додао да је он најбоља потврда како се језик, мимо свих лингвистичких законитости, заправо надограђује у самоме народу. И најбоља потврда Вукове мисли: нико тако добро не употребљава језик као народ који га је створио.
Проф. др Јелица Стојановић са Филолошког факултета у Никшићу нагласила је да „Рјечник источнохерцеговачких матичних говора“, аутора Недјељка Марића представља један велики труд, подвиг вриједан дивљења с обзиром на број ријечи тако и на рад на опису ријечи и прецизирања лепезе њихових вишезначности.
- Ту вишезначност Марић илуструје примјерима из говора који сами собом представљају занимљиве мисли из дјетињства, излазе из главе народа и слика су животних прилика. Овакав резултат могао је проистећи само из дуготрајног и посвећеног рада о чему свједочи, како каже аутор рјечника његово четрдесетогодишње дружење са ријечима и људима. А то иде заједно. Треба вољети и ријечи и људе, треба имати истрајности, прегнућа, пожртвованости и преданости и што је најважније љубави да би се добио овакав сабир ријечи. Недјељко Марић је очигледно сабрао све те особине у себи и преточио у овај импозантан рјечник – истакла је професорка Стојановић.
Проф. др Михаило Шћепановић са Филолошког факултета Београд рекао је да оно што је Марић урадио, то би требало да ради један институт дуго година.
- Замислите коју је тежину и који терет ставио на себе овај аутор – да одреди оно што је битно. И мора се потврдити оно његово, ја бих рекао, професионално поштење, јер је ипак у једној реченици у уводу наговијестио да се није ослањао на методологију. Ослањао се на доступну дијалектолошку литературу, а са друге стране, више је вјеровао, ја бих рекао, свом херцеговачком језичком знању и својој здравој и наученој памети. Имао је наш аутор и ослонца на рјечницима који су се прије њега појавили, прије свега у рјечнику Милије Станића. Оно што се не да отети утиску, јесте да је ово свакако значајно лексикографско остварење из обиља српске дијалектолошке лексикографије – закључио је Шћепановић.
Извор: ћирилица-требиње.срб
Рубрика је саставни део овогодишњег пројекта “Сви смо једно – вишејезично, ваш Нови Радио Сомбор“ суфинансираног из буџета Града Сомбора за 2022. годину. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Медијска пажња и пратња: Нови Радио Сомбор
