© AcanskiS RTV
- U srcu Bačke, tamo gde se Dunav lenjo proteže grleći Specijalni rezervat Gornje Podunavlje, leži selo koje je odlučilo da svoju ljubav prema prirodi ne zadrži samo u šumama i močvarama, već da je preslika i na svoje zidove.
Kada padne noć, dok dnevna svetlost više ne smeta i kontrast je savršen, u prostorijama mesne zajednice jedan čovek pretvara obično staklo u prozor ka divljini. To je Nenad Stojkov, muralista koji već dvadeset godina poklanja selu svoju umetnost. Pod njegovim rukama, na staklima se rađaju čaplje i druge ptice Gornjeg Podunavlja, toliko stvarne da se čini da će svakog trena poleteti.
Ovo nije njegov prvi rad. Selo ih broji već dvadesetak. Od ulaza u biblioteku, preko pčelarskog udruženja, pa sve do učionice za biologiju, Nenadov talenat je oživeo fasade. „Nigde nisam toliko slikao kao ovde,“ kaže on, dok se priprema da radi do ponoći, stvarajući stalnu postavku koja će narednih godina dočekivati meštane.
Ali priča ovog sela nije samo u bojama na zidu. Ona je i u tihom, svakodnevnom radu Udruženja „Bodrog“. Deset godina unazad, Dalibor Forgić i njegovi saradnici sakupljaju limenke. Svaka limenka koja se reciklira nije samo otpad manje, već direktno ulaganje u zajednicu. Od tog novca, obnavlja se oprema u lokalnoj ambulanti i ulaže u vrtić.
Tako u Bačkom Monoštoru umetnost i ekologija žive zajedno. Murali, kako kaže Dalibor, oplemenjuju prostor. Oni su više od ukrasa; oni su „vrhunska replika“ prirode koja ih okružuje.
Turisti koji dođu, čak i ako ih vreme posluži loše pa ne vide životinje u rezervatu, ne odlaze razočarani. Oni stanu ispred oslikanog zida, fotografišu se sa savršeno naslikanom divljom životinjom i ponesu sa sobom dokaz da su bili u selu koje čuva svoju prirodu i ponosno je pokazuje na svakom koraku.
