Približno 40 miliona radnika širom EU ne može da priušti godišnji odmor

• Broj radnika na prostoru Evropske unije koji ne mogu da priušte makar sedmični odmor porastao je za više od dva miliona, pokazuje analiza Evropske konfederacije sindikata

Procenjuje se da pretprošle godine 39,7 miliona zaposlenih (15 odsto) u zemljama Evropske unije nije moglo da priušti nedeljni odmor van mesta svog stalnog boravka, bilo u svojoj zemlji ili u inostranstvu, što je predstavljalo povećanje u odnosu na 37,6 miliona (14 procenata) u 2021. godini, ukazuje analiza Evropske konfederacije sindikata (EKS).

EKS procenjuje da su brojke za 2023. godinu još gore nakon rekordnog povećanja troškova odmora prošlog leta u kombinaciji sa padom realnih plata širom EU.

Najveći rast “prazničnog siromaštva” u 2022. godini zabeležen je u Francuskoj, gde je za skoro milion zaposlenih povećan broj zaposlenih koji su bili prinuđeni da svoj odmor provedu kod kuće, dok je procentualno najveći porast takvih radnika evidentiran u Irskoj (3,8 odsto).

Italija i dalje ima nominalno najveći broj radnika koji ne mogu da priušte godišnji odmor (više od šest miliona), dok su zemlje sa najvećim udelom radnika koji se odmaraju u svojim sredinama Rumunija (36 procenata), Kipar i Grčka (po 25 odsto). Pretpostavlja se da se situacija u Rumuniji u međuvremenu poboljšala nakon što je vlada te zemlje donela odluku o povećanju minimalne plate za 23 odsto i ojačala moć radnika da kolektivno pregovaraju za bolje plate.

Deset zemalja sa najvećim rastom broja radnika koji ne mogu da priušte odmor

Izvor: Evropski sindikalni institut, nezavisni istraživački centar EKS-a

Kolektivnim pregovaranjem do dužeg odmora

Nalazi Evropskog sindikalnog instituta pokazuju potrebu da EU i države članice osiguraju da svi radnici imaju koristi od kolektivnog pregovaranja. Ne samo da kolektivno pregovaranje donosi pravednije plate, već omogućava radnicima godišnje do dve nedelje duži godišnji odmor.

Na žalost, od 2000. godine najmanje tri miliona radnika u EU lišeno je prava na kolektivno pregovaranje, što je delimično rezultat politike štednje. Najveći pad kolektivnog progovaranja bio je u zemljama sa najvećim nivoima “siromaštva za odmor”.

Lideri EU su u međuvremenu usvojili Direktivu o minimalnoj plati koja zahteva od svih država članica da promovišu kolektivno pregovaranje i obezbede da najmanje 80 odsto radnika bude obuhvaćeno kolektivnim ugovorima. Međutim, u novom izveštaju Eurofonda (agencija EU za unapređenje uslova života i rada) navodi se da su samo u malom broju zemalja preduzimane konkretne akcije za promovisanje i unapređenje kolektivnog pregovaranja. Zato EKS upozorava države članice da je krajnji rok za uvođenje Direktive o minimalnim platama u nacionalne zakone 15. novembar 2024.

Komentarišući nalaze o rastu broja radnika koji ne mogu da priušte iole pristojan godišnji odmor generalna sekretarka EKS-a Ester Linč je rekla da odmor nije luksuz.

• Posle napornog rada cele godine, zaposleni bi trebalo da sebi priušte odmor. To nije luksuz, odlazak na odmor sa porodicom je ključan za zaštitu fizičkog i mentalnog zdravlja radnika, kao i za pružanje dragocenih iskustava deci. Porast broja radničkih porodica koje su sebi mogle priuštiti odmor bio je jedan od velikih društvenih napredaka Evrope u 20. veku. Poboljšao je zdravlje i blagostanje miliona ljudi i doprineo osećaju napretka i optimizma – naglasila je Ester Linč.

Prema njenim rečima, pomenute brojke pokazuju da se društveni napredak preokreće zbog rasta ekonomske nejednakosti.

• Dok su se bogati izvršni direktori koji su izazvali inflaciju vođenu profitom sunčali u luksuznim odmaralištima na vrhuncu krize troškova života, jednonedeljni odmor bio je iznad mogućnosti četrdeset miliona vrednih ljudi i njihovih porodica koje su se borile samo da bi obezbedile hranu na porodičnom stolu – kazala je generalna sekretarka EKS-a. Zato, kako je ukazala Linč, “ne treba da iznenađuje rastući bes u našim društvima” jer preveliki broj ljudi u svom svakodnevnom životu više ne vidi prednosti evropske ekonomije.

“Hitno moramo da podignemo nivoe radnika obuhvaćenih kolektivnim ugovorima jer je to najbolji način da radni ljudi dobiju pravičan deo bogatstva koje stvaraju i da mogu uživati u svom zaslućenom odmoru, umesto da se bore za preživljavanje”, istakla je Ester Linč.

Priredio Svetozar Raković

Izvor: UGS „Nezavisnost“

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor