U svetu gde male varnice često izazivaju velike požare, jedna stara priča o magarcu i šejtanu (đavolu) precizno oslikava kako nedostatak samokontrole i lančana reakcija besa vode u propast.
Lanac nesreće
Sve je počelo sasvim bezazleno. Magarac je bio vezan za drvo, dok šejtan nije odlučio da ga – tek tako – oslobodi. Životinja je, prateći nagon, odlutala u komšijino polje i počela da uništava useve.
Ono što je usledilo bila je serija tragičnih odluka vođenih isključivo afektom:
-
Prvi hitac: Vidjevši štetu na imanju, seljakova žena je ubila magarca.
-
Osveta: Vlasnik magarca, razbješnjen prizorom mrtve životinje, usmrtio je seljakovu ženu.
-
Krvna osveta: Po povratku kući, seljak ubija vlasnika magarca, da bi potom sin ubijenog vlasnika presudio seljaku i njegovom najstarijem sinu.
-
Konačno uništenje: Sukob se prelio na čitave porodice, što je rezultiralo spaljenim kućama i potpunim stradanjem.
Ništa, samo sam oslobodio magarca…
Kada su upitali šejtana šta je učinio, on je hladnokrvno odgovorio: „Ništa… samo sam oslobodio magarca.“.
Pouka: Ova priča nas opominje da su nekada najopasniji oni koji samo „puste mehanizam u rad“, znajući da će ljudska sujeta, bes i nedostatak razuma obaviti ostatak posla. Kako autor teksta zaključuje: „Ako želiš uništiti narod, samo pusti magarce na slobodu“.
Pitanje koje ostaje za sve nas je – koliko takvih „oslobođenih magaraca“ danas šeta među nama?.
