Iza maske večitog šaljivdžije, pisca čiji su nas redovi zasmejavali do suza, krio se jedan sasvim drugačiji čovek. Branko Ćopić, majstor humora i vedrine, jednom prilikom je otkrio ko je jedini uspeo da pogleda iza njegovog osmeha.
„Ja sam svakome sa tom svojom humorističkom maskom mogao podvaliti da sam uvijek vedar, raspoložen — izuzev Desanki Maksimović“, priznao je veliki pisac.
Iako je čitava nacija u njemu videla simbol optimizma, Desanka je svojim pesničkim čulom osetila dubinu koju drugi nisu primećivali. Jednom prilikom, kratko i jednostavno, napisala je rečenicu koja je Ćopiću značila više od bilo koje književne kritike:
„Branko Ćopić je, u osnovi, tužan čovek.“
Ovo je priča o prijateljstvu dvoje velikana, ali i o tome kako prava umetnička duša uvek prepozna drugu, čak i kada se ona krije iza najglasnijeg smeha.
