Dan podmornicara Srbije i Jugoslavije 98 .rodjendan@acanskis
U Novom Sadu se ovog aprila dogodio događaj koji je bio mnogo više od puke proslave — bio je to živi dodir sa istorijom i emocijom koju je nemoguće odglumiti. Povodom 98. rođendana podmorničarstva, u prostorijama „Istok Info pulta“, somborsko udruženje „Svet bez granica“ priredilo je nastup koji je oživeo sećanja na heroje dubina i proslavio skoro čitav vek hrabrosti.
Događaj su zajednički organizovali Udruženje podmorničara i „Boevo bratstvo“, dok je za umetnički i poetski deo programa bio zadužen tim od devet ljudi iz udruženja „Svet bez granica“ iz Sombora.
Zanimljivo je da se ista manifestacija, u duhu solidarnosti i tradicije, u isto vreme održavala i u Tivtu, spajajući dve ključne tačke na kojima se čuva istorija našeg podmorničarstva.
Izložba koja spaja generacije
U sklopu obeležavanja Dana podmorničara, posetioci su imali priliku da uživaju u posebnoj izložbi fotografija, koja je dokumentovala decenije podvodne plovidbe i života mornara. Pored istorijskih zabeleški, poseban ukras večeri bile su karikature poznatih umetnika o podmornicama i moru. Ovi radovi, puni duha i kreativnosti, doneli su vedrinu događaju, pokazujući da fascinacija morem ne bledi, već se kroz različite umetničke forme prenosi na sve generacije.
Monolog koji je utišao dvoranu
Jedan od najupečatljivijih i najsnažnijih trenutaka večeri bio je nastup Jelisavete Šipić, koja je u liku Katarine Velike izgovorila reči koje kao da su bile upućene direktno prisutnim podmorničarima:
„Gospodo oficiri, mornari, sinovi otadžbine, imperija ne počinje od dvora, imperija počinje od granice, a granica je tamo gde zaključuje more. More nije samo stihija, more je štit i u isto vreme put. Ko vlada morem, vlada spokojem svoje zemlje. Pred sobom ne vidim samo uniforme, vidim one kojima je poverena sudbina hiljada majki, žena i dece. Vi izlazite na more ne radi slave, vi izlazite radi tišine u domovima, radi hleba na stolu, radi mirnoga sna. Zapamtite, oluja proverava brod, ali proverava i srce kapetana. More poštuje snažne, more sluša hrabre, more služi onima koji služe svojoj otačbini. Vi niste samo flota, vi ste zid o koji se razbija svaka pretnja…“
Umetnička vizija i glasovi koji se pamte
Pored ovog moćnog proglasa, publika je bila duboko dirnuta poetskim i muzičkim izvođenjima:
Olga Litvina iz „Boevog bratstva“ svojom upečatljivom interpretacijom stihova o moru unela je duboku emociju i dodatno osvetlila neraskidivu vezu čoveka i morskog prostranstva.
Valerija je kroz monolog mlade devojke dočarala borbu između ljubavi i dužnosti.
Milena je dala glas ženi koja ostaje na obali, čija je služba u molitvi i neizvesnosti.
Muzički deo u izvođenju grupe AVE (vokali Anastasija Sandić i Elena Gornovič) dodatno je pojačao utisak, naročito uz njihovu autorsku pesmu „Svako je važan“.
Jelisaveta, Elena,Valerija, Anastasija i Milena, na Petrovaradinskoj tvrdjavi– Acanskis@
Sećanje na somborskog čuvara dubina i pogled u budućnost
Posebno dirljiv trenutak bilo je pominjanje sugrađanina iz Sombora koji je punih 37 godina posvetio podmorničkoj floti. Iako više nije među živima, te večeri mu je odata počast, čime je potvrđeno da sećanje na veterane živi kroz zahvalnost.
Ovaj jubilej nas vraća u istorijski 8. april 1928. godine, kada su u Tivat svečano uplovile prve dve podmornice — „Hrabri“ i „Nebojša“. Bivša Jugoslavija bila je jedna od svega 11 zemalja u svetu koja je samostalno projektovala i gradila podmornice — od legendarne klase „Heroj“ do moderne klase „Sava“.
Ovo obeležavanje u Novom Sadu bila je ujedno i uvertira u ono što sledi — za samo dve godine, 2028, podmorničari će proslaviti veličanstvenih 100 godina postojanja.
Ovo veče postalo je most — između prošlosti i budućnosti, između Novog Sada i Tivta, između umetničke mašte i iskustva veterana. Najvažnije što je ostalo posle njega jeste osećaj da iza svakog mora stoji srce, a iza svakog srca — priča vredna sećanja.
