U sredu, 30. novembra, u Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, na adresi Laze Kostića 5, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe „Samonikla“, autorke Nataše Radosavljević, s početkom u 18 časova
Nataša Radosavljević (1968, Jagodina)
Po apsolviranju na Pravnom fakultetu, završila je Višu školu likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu, gde i sada živi baveći se slikanjem i pisanjem. Izlagala je samostalno 22 puta u zemlji i inostranstvu, između ostalih izložbi, u Puli (Hrvatska), 2010. godine i Skoplju (Makedonija), 2018. godine i više puta kolektivno u galerijama i muzejima, kao što je Zavičajni muzej u Jagodini, 1995. godine i Horreum Margi – Ravno u Ćupriji, 2020. Dobitnica je dve slikarske nagrade: u Beogradu, na Majskoj izložbi Scene Crnjanski i u Jagodini, na nagradnom konkursu KLUJ-a. Učesnica je brojnih slikarskih kolonija i Art simpozijuma (Turska) u zemljama regiona. Član je više slikarskih i književnih udruženja i ima status samostalnog umetnika.
Više o izložbi:
Kontinuirana prožimanja poezije i slikarstva u plodnom opusu beogradske umetnice Nataše Nare Radosavljević, iznedrila su poslednju seriju od desetak portreta žena – akcentovane individualnosti i koloritskog sklada. Oda lepoti ženskog bića i njenog sazrevanja, ali i briga o ženskoj sudbini, plod su stvaralačke energije, istančanog osećaja i procesa mišljenja, likovno otelotvorenih kroz intimistički lirizam, odnosno poetsku sugestivnost.
Izdvojila bih seriju tondo slika, koja energetski pretenduje da bude i nosilac postavke pred vama. Na njima su prikazane naoko jednostavne lepotice: vanvremenske, metafizičke lepote, naglašene personalnosti i sinteza duhovnog i telesnog. Psihološki zagonetne, traže svoje mesto u svetu. Ličnim i intimnim, kroz kolorit (često kontrastan sa osnovom) – oživljena su stanja duša portretisanih.
Kroz likove žena različitih emocija, pa i životnih dobi, sagledavamo unutrašnju radost umetnice, ali i kompleksnost. Iako prefinjene prirode, Narine žene su samotne i samonikle, prkosne i nostalgične, radosne i setne, nepripadajuće i svoje. Od devojčica do starice, plene snagom izraza i pogledom koji je odraz stvarnosti (bilo da je neposredan ili indirektan), uvek simboličnog značenja.
Premda su kompozicije prilično pročišćene i zbog te činjenice lako ulaze u prostor posmatrača, moram da primetim nekoliko akcentovanih detalja koji u sebi nose jako znamenje. Tu su lastavice – simboli odanosti i ljubavi, kolibriji – kao sinonimi nepresušne energije i paunova pera – koja donose reću. Često se, u varijacijama, ponavlja i motiv raskošnih turbana, koji je komplementaran sa pozadinama. Turban je simbol slobode i jednakosti, dok velovi prekrivaju stvarnost i ističu ono skriveno. Svaka slika na ovoj postavci nosi misaoni impuls, emotivno iskustvo utkano u slikarstvo, a neke imaju analogije i u poeziji koju Nara paralelno piše. Samoniklom likovnom emotivnošću, Nataša Nara Radosavljević, otkriva nam svet suštinskog – ikonografije izgrađene na dubokoj, ličnoj simbolici. U njenom višedecenijskom radu nema velikih stilskih oscilacija. Redukcijom suvišnih detalja došla je do autentične i vizuelno prepoznatljive poetske figuracije, uvek zagonetne za posmatrača.
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
