Dobrodošlica u banji Morahalom
- Nakon dugog miholjskog leta, kada smo stvarno uživali u toplim danima, to jutro pred kraj novembra je bilo takoreći prvo pravo zimsko – maglovito i prohladno, baš onakvo kakvo bi trebalo da bude. Dok su trajali lepi dani, sve nam je govorilo: nije još vreme da se ide u banju, nije još vreme… Tog jutra smo, međutim, bili sigurni da nam je tajming za putovanje odličan, da nam je najavljeno poznato društvo uvek bilo jako prijatno i da smo bili spremni za uživanje u toploj banjskoj vodi! Sastanak u Novom Sadu je bio lep početak, smejali smo se od uzbuđenja, radosni što ćemo opet biti na našem omiljenom mestu
Krenuli smo u pravcu severa, put graničnog prelaza Bački vinogradi. Tenzija je lagano rasla. Znali smo šta nas čeka… Poznati put, krivine, prelazak pruge… Granica, desetak automobila ispred nas. Savršeno… Table i putokazi koji nas vode u Morahalom!!!! Toooooooo!!!!
Živopisno mađarsko mesto nam je izmamilo osmehe na lica. Znani kružni tok, koji kao da nam je govorio: Dobrodošli, dobrodošli… Žuta boja fasade banje bila je ukrašena saksijama prelepih jesenjih hrizantema i ostalog šarenog cveća svih boja, poređanih u zanimljive aranžmane, koji su mamili je poglede i zvali na fotografisanje. Geza i ja smo bili inspirisani prizorima, odazvali na taj poziv i, zasebno, u različito vreme, ne znajući šta je onaj drugi radio kad smo bili razdvojeni, sami sebi postavili identične zadatke: da se na fotografiji vidi ceo natpis imena banje i da se ovekoveči stvarno lepo uređen kružni cvetni aranžman ispred ulaza, spoj lepote prirode i ljudskog umeća da napravi privlačna dekoracija.
Rezultat je bio – jedan snimak odozgo i jedan odozdo, jedan levo od natpisa, drugi desno – kao da smo se dogovarali. Svaka lepa na svoj način, ove fotografije svedoče o tome koliko smo zapravo svi mi različiti i kako svako od nas, kroz sopstvenu unutrašnju ličnu prizmu doživljava svet oko sebe. Međutim, ovaj momenat smo podjednako radosno pozdravili i ostavili svedočanstvo za one koji nisu imali priliku da budu tog dana sa nama. Obećali smo da ćemo da osvežimo utiske, ofarbamo fotografije, podsetimo se na banjske mirise, te time ispunili zadato obećanje. Zadovoljni… Tek smo sutradan, nakon što smo razmenili materijal za priču, shvatili da se tog jutra desilo nešto spektakularno – dupli sinhronicitet univerzuma, ništa više i ništa manje.
Fotografije koje su nastale tog jutra moći ćete da vidite u nastavku priče i u našoj narednoj rubrici na stranicama portala.
Piše, fotografiše: Tanja Stanković, predsednica Udruženja Eko Naturisti Srbije
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
