Vranskom jezeru na ostrvu Cresu@prirodni rezervoar
- Da li ste znali da u srcu hrvatskog primorja postoji jezero toliko čisto i važno da je prilaz njegovim obalama strogo kažnjiv? Dok turisti opsedaju obližnje plaže, Vransko jezero na ostrvu Cresu ostaje netaknuta oaza tišine i strogo čuvana tajna.
Prirodni dragulj evropskog ranga
Ovo nije samo još jedna lepa lokacija na mapi. Vransko jezero zvanično se smatra jednim od najčistijih slatkovodnih basena u čitavoj Evropi. Njegova voda je toliko visokog kvaliteta da se, uz minimalnu filtraciju, koristi kao primarni izvor života za hiljade ljudi. Upravo zbog te neverovatne čistoće, priroda ovde ima apsolutni prioritet nad turizmom.
Zašto je ovo jezero „zabranjena zona“?
Iako na prvi pogled mami svojim tirkiznim nijansama, razlog za zabranu nije hir, već opstanak. Jezero je prirodni rezervoar koji napaja čitava ostrva Cres i Lošinj. Da bi se sačuvao ovaj dragoceni resurs, oko jezera su postavljene stroge zone sanitarne zaštite:
-
Nema kupanja: Ljudski faktor bi nepovratno narušio osetljivi hemijski sastav vode.
-
Nema nautike: Čamci i ribolov su strogo zabranjeni kako bi se izbeglo bilo kakvo zagađenje motorima ili opremom.
-
Pogled sa distance: Jezero se može doživeti isključivo sa nekoliko uređenih vidikovaca, koji nude verovatno najlepši panoramski pogled na Jadranu.
Naučni fenomen: Jezero ispod nivoa mora
Geološki posmatrano, reč je o fascinantnoj kriptodepresiji. Površina jezera se nalazi na oko 14 metara iznad nivoa mora, ali njegovo najdublje dno doseže čak 61 metar ispod nivoa mora. Iako je sa svih strana okruženo slanom vodom, u njega nema prodora mora – priroda je ovde kreirala savršen, zatvoren sistem koji već vekovima opstaje netaknut.
Legenda o potopljenom dvorcu
Kao i svako posebno mesto na Balkanu, i ovo prati narodno predanje. Legenda kaže da su nekada na tom mestu živeli bogata Gavanka i njena siromašna sestra. Zbog Gavankine škrtosti i okrutnosti prema sirotinji, nebo je kaznilo bogatašicu potopivši njene raskošne dvore, a iz te vode nastalo je jezero. Lokalni meštani i danas, kada je voda mirna, u šali (ili zbilji) kažu da se u dubini mogu čuti zvona sa potopljenog dvorca.
