Pozoriste@acanskis
Iako predstava traje punih šest sati, interesovanje ne jenjava ni sedam godina nakon premijere. Fenomen „Semper idem“ nadrastao je pozorišne okvire i postao svojevrsna misija koja spaja istoriju, čistu emociju i nadu.
Dok se u digitalnom dobu borimo za svaku sekundu pažnje, ispred Narodnog pozorišta u Somboru prizor je koji prkosi trendovima: dugi redovi ljudi koji strpljivo čekaju kartu za višečasovno pozorišno iskustvo. Predstava „Semper idem“, rađena po kultnom romanu Đorđa Lebovića, postala je tema o kojoj bruji i stručna i šira javnost.
Putovanje kroz „lice zla“ iz vizure deteta
Predstava nas vodi kroz život dečaka koji je u vihoru Drugog svetskog rata izgubio 40 članova porodice i preživeo pakao Aušvica. Ipak, ovo nije samo priča o stradanju.
„To je jedna čista emocija dečaka koji je uspeo da preživi ne samo logor, već i sve ono što mu je život nametao, i da na kraju izađe kao pobednik. Danas, kada je sve više dece koja preživljavaju neke nove logore, mi ovu predstavu igramo kao misiju“, ističe Marko Marković, glumac koji je za ulogu naratora nagrađen i prestižnom Sterijinom nagradom.
Knjiga kao „Biblija optimizma“
Roman Đorđa Lebovića, objavljen pre dve decenije, doživeo je preko 20 izdanja. Prema rečima profesorke Vladislave Gordić Petković, tajna popularnosti leži u našoj potrebi za lekcijama o običnim ljudima koje su teška vremena učinila neobičnim.
-
Sudbine: Preplitanje porodične ljubavi i istorijskih strahota.
-
Integritet: Priča o pojedincima koji čuvaju ljudskost uprkos mržnji.
-
Univerzalnost: Knjižari je često preporučuju kao „savremenu Bibliju“ zbog snage i optimizma koji pruža.
Šest sati koji prolete: Iskustvo za sve generacije
Iako trajanje od šest sati mnoge u početku plaši, pozorišni kritičar Igor Burić objašnjava da predstava potpuno uvlači publiku u svoj svet.
„Ljudi se prepuste, izgube onu uštogljenu građansku pristojnost. Video sam decu kako spavaju u publici, ali i petogodišnjeg unuka Đorđa Lebovića koji je izdržao do kraja. Ova predstava je za svakog – ona je opomena i dokaz da će pozorište opstati u svim vremenima“, zaključuje Burić.
Šta još pogledati?
Dok se čeka na „magiju“ spoja Lebović-Stojanović, kritika preporučuje i druge naslove vrhunskog kvaliteta koji zavređuju pažnju publike:
-
„Džandrljiv muž“
-
„Zdravo živote“
-
„Ko je ubio Dženis Džoplin“ (SNP)
Potreba za snažnim dramatizacijama koje nas menjaju očigledno je veća nego ikada, a Sombor je postao epicentar te pozorišne nade.
