Međunarodni dan ljudskih prava protiče 10. decembra širom sveta kao podsetnik na datum kada je ovog dana 1948. godine usvojena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. Povod za donošenje deklaracije bio je Drugi svetski rat i brojni zločini koji su tada počinjeni. Tim dokumentom je prvi put u istoriji čovečanstva priznato pravo svih ljudi na život, slobodu i sigurnost bez ikakvih razlika.
Ovaj dan obeležava se od 1950. godine, dve godine nakon što je 10. decembra potpisana Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, u kojoj je istaknuto da su ta prava univerzalna i da ne zavise od nacionalne, državne, ideološke, socijalne, verske i kulturne pripadnosti. Deklaracijom se štite građanske, političke, ekonomske, socijalne i kulturne slobode i prava čoveka – od prava na život i slobodu do prava na dostojanstvo, privatnost, socijalnu sigurnost i udruživanje.
Ljudskim pravima se potvrđuje pravo svakog pojedinca bez obzira na rasu, nacionalno poreklo, pol, jezik, veroispovest, imovinsko poreklo i političko opredeljenje, na život, rad, obrazovanje, jednakost pred zakonom, privatnost i na mnogobrojna druga prava.
U Srbiji su ljudska prava garantovana najvišim pravnim aktom države – ustavom, ali se njihovo uređenje reguliše i zakonima, podzakonskim aktima i drugim propisima.
Naslovna fotografija: Elenor Ruzvelt, jedna od rodonačelnica akta sa španskom verzijom Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (1949. godina)
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
