Ova subota, 14. februar, donosi nam neobičan susret u pravoslavnom kalendaru. Dok se pripremamo da nazdravimo Svetom Trifunu, zaštitniku vinograda i iskrene ljubavi, tišina Zadušnica nas podseća na one koji više nisu sa nama.
Život je često upravo to – mešavina sete i radosti. Danas ćemo, pre nego što podignemo čašu u slavu života i novog proleća koje se u korenju loze budi, zapaliti sveću i u tišini se setiti svojih predaka.
-
Zadušnice su tu da nas utemeljite, da nas podsete na korene i duše koje su nam utrle put.
-
Sveti Trifun je tu da nas ohrabri, da blagoslovi plodove našeg truda i podseti nas da je ljubav jedina sila koja pobeđuje vreme.
Neka nam ovaj dan bude podsetnik da cenimo svaki trenutak sa voljenima dok su pored nas, čuvajući uspomenu na one koji su u večnosti. Danas se spajaju nebo i zemlja, tuga i nada, vino i molitva.
Nek je na zdravlje i na spasenje.
Par saveta za ovaj dan:
Budući da su Zadušnice uvek subotom i posvećene su molitvi za upokojene, običaj je da se prvo obiđu grobovi ili ode u crkvu ujutru, a da se popodne provede u miru, uz simbolično orezivanje loze ili čašu vina kako nalaže tradicija Svetog Trifuna.
