ilustracija@acanskis-rtv
- Dok kalendar pokazuje 14. februar 2026. godine, krug se zatvorio. Tačno 51 godinu nakon što je pet crvenih „Stojadina“ krenulo put Kilimandžara, pesak afričke pustinje ponovo je uzmakao pred kragujevačkim limom. Ovoga puta, heroji priče su entuzijasti iz Mađarske, ali je mašina ostala ista – neuništiva Zastava 101.
Postoje automobili koji prevoze ljude, i postoje oni koji pišu istoriju. Zastava 101 definitivno pripada ovoj drugoj grupi. Dok danas obeležavamo godišnjicu jedne od najambicioznijih ekspedicija prošlog veka, jedna crvena „Skala“ podseća nas da avantura nema rok trajanja.
1975: Kragujevac – Kilimandžaro (Epski test jugoslovenskog ponosa)
Na današnji dan, 14. februara 1975., pet jarko crvenih Zastava 101 krenulo je iz Kragujevca na put dug 11.000 kilometara. Izbor boje bio je simboličan – da prkosi sivoj prašini i vrelom pesku Sahare. Ono što je ovu ekspediciju učinilo antologijskom jeste činjenica da automobili nisu bili specijalno konstruisani prototipovi, već modeli koji su se tada mogli kupiti u svakom salonu.
Radilo se o verzijama sa čuvenim italijanskim motorom od 1116 kubika (55 KS) koji je dizajnirao Aurelio Lampredi. Jedine modifikacije bile su skidanje zadnjih sedišta radi tovarnog prostora, ugradnja zaštite kartera i ojačani amortizeri. Ovi motori su tokom 45 dana radili bez kvara na temperaturama od preko 50 stepeni, što je „Stojadinu“ donelo svetsku slavu.
2026: Mađarski podvig i trijumf u Fritaunu
Decenijama kasnije, duh te avanture oživela je ekipa iz projekta „Zastavával Afrikába“. Kao direktan „homage“ originalnoj petorki, njihova Zastava 101 (Skala 55) iz 1987. godine ofarbana je u istu prepoznatljivu crvenu boju.
Ovaj tim je upravo krunisao svoju misiju na turističkom reliju Budimpešta – Bamako 2026, koji je ove godine imao zahtevan itinerer dug preko 9.000 kilometara. Krenuvši 23. januara iz Budimpešte, prošli su kroz Sloveniju, Italiju, Maroko, Mauritaniju i Senegal, da bi preko Gvineje stigli do konačnog cilja u Fritaunu (Sijera Leone) 9. februara.
Dok je 1975. iza ekspedicije stajala cela fabrika, mađarski dvojac se oslanjao isključivo na sopstvenu veštinu. Njihov „Kec“ je na cilj stigao među prvim vozilima, uprkos tome što je nosio preko 320 kilograma tereta. Putem su pokazali i humanost – u gradu Labe u Gvineji, tim je lokalnoj školi donirao IT opremu i odeću, nastavljajući tradiciju solidarnosti koja je oduvek pratila ovaj reli.
Zastava kao univerzalni jezik
Neverovatno je videti kako ista crvena boja i ista silueta automobila spajaju dve različite epohe i dva naroda:
-
1975: Državni podvig, vrhunska mehanika i osvajanje istoka Afrike.
-
2026: Privatna inicijativa, mađarski entuzijazam i osvajanje zapada Afrike u automobilu koji je postao kultni oldtajmer.
Vlada Sijera Leonea je toliko oduševljena duhom ovog događaja da je potpisala ugovor po kojem će Fritaun ostati trajno odredište relija u narednih deset godina. Za nas, najvažnija vest ostaje činjenica da je crveni „Stojadin“ još jednom ponosno prokrstario afričkim peskom, dokazujući da se istorija ne samo pamti, već se i dalje piše na četiri točka. Crveni „Kec“ je postao univerzalni jezik koji razumeju svi narodi – od Panonske nizije do vrelih ulica Toube i plaža Fritauna.
