- Ražalostila nas je tužna vest u ovo sumorno februarsko nedeljno predvečerje. U carstvo najblistavijih nebeskih boja otišao je dugogodišnji novinar Informativnog centra Sombor – Somborskih novina i Radio Sombora Dušan Bokorac
Radio je najpre kao nastavnik u Gakovu gde je prvo među decom postao omiljen. Popularnost je prerasla u novinarskim često zahuktalim ali za njega, najmirnijim vodama. Vrlo brzo primećena je njegova rečitost, opšta kultura, obrazovanje, pa je sa lakoćom postao pojačanje u prvim najboljim danima tadašnjeg somborskog Informativnog centra. Kao i sama institucija, i Dušan, Dule, naš Boki, postao je svojevrsna institucija, kuća za sebe ali i za brojne poklonike, slušaoce koji su mu brzo postajali prijatelji.
Radio je jednostavno, brzo urađeni tekst izvirao bi iz njega. Kada je seo za mikrofon, odmah su mu bile poverene ni malo zahtevne emisije uživo. Njegov prepoznatljiv baršunasti glas bas baritona mamio je slušaoce, reče mi nedavno jedna sugrađanka, gospođa, Somborka, „ja ne znam da vozim, ali navijala sam sat po emisijama -Dežurni saobraćajac- Dušana Bokorca“. Bila je to jedna od njegovih antologijskih emisija koje će teško moći da se ponove. Sve to što je slušaocima s puno duhovitosti i šarma izgovarao vešto je perom pretakao na stranice Somborskih novina, prilagođavajući se visokim nivoom savladanih novinarskih veština – i novinskom pisanju, pa su njegove rubrike bile itekako važan doprinos što Somborske petkom već u 9 ujutru ako niste stigli, niste mogli da nađete na kiosku… U svom radiju i novinama ostao je do penzije…
Posmatrao sam ga dok radi, godinama smo sedeli u istoj kancelariji u našoj nekadašnjoj redakciji, na spratu somborske Gradske kuće. Kao klincu, tada najmlađem u redakciji, najviše mi je od svih iskusnijih kolega bio blizak njegov temperament u poslu, brzina, dinamičnost, bukvalno davanje sve od sebe, kao da mu od svakog retka zavisi karijera… svaki tekst, svaku pripremu za autorske emisije, radio je s osmehom. Često bi kroz radost pisanja smejući se i prenoseći vedrinu oko sebe, na glas izgovarao pojedine rečenice koje bi već bile spremne za štampariju, predajući se svemu tome što će podariti čitaocu ili slušaocu. Osmeh – nikad skidao, poseban radostan kada dođe gost u studio jer voleo je ljude, voleo život, preuzimao obaveze i kad bio neko od kolega bio odsutan.
Posebno takođe ostaju vredne njegove, autorske sportske emisije, stvorio je i mrežu dopisnika. Prvi je radio uživo prenos jednog sportskog događaja, rukometne utakmice, finale Kupa evropskih pobednica kupova iz Gradske hale Mostonga za rukometašice Bane Sekulić – Spartakus Budimpešta, stvarajući dodatno atmosferu istovremeno i kao oficijelni spiker.
Urođena muzikalnost pomogla mu je u poslu svestranog voditelja, spikera i novinara, voleo je muziku pa je dugo godina svirao na električnoj gitari u nekoliko bendova! Sve žanrove muzike je razumeo, ali je prvo pazio na kvalitet, komercijala po svaku cenu, nipošto.
Teška bolest… otrgla ga je od porodice i ovog sveta… koji je mnogo voleo! Ispraćaj do večne kuće Dušana Bokodrca biće u utorak 14. februara u 13 časova u Bačkom Bregu.
Porodici Dušana Bokorca izražavamo najdublje saučešće
Novi Radio Sombor, „Udruženje PODIUM“
