Душко Радовић у ходницима наше душе

Деца причају о Душку Радовићу, сви библиотекари отвараjу библиотеке и учионице да причају о познатом писцу, на најлепши начин да се тако одужимо за његов стваралачки рад. Све школе наше земље причају са поштовањем о великом писцу, афористичару, новинару, сценаристи, а ми током школовања читамо и причамо о његовим делима, стварамо нове песме и приче на његовом књижевном путу

Октобар је месец библиотеке, а 25. октобра 2022. библиотекарка школе Нада Љепојевић је у ОШ „Братство јединство“ у Сомбору у сарадњи са учитељицама Валеријом Николић, Горданом Везмар и Валеријом П. Николић и њиховим одељењима првог и другог разреда и наставницом српског језика Дубравком Ерцег и одељењем 6-1 одржала предавање на тему „Дуго путовање са Душаном Радовићем“.

Друштво школских библиотекара/ДШБС/ под слоганом „Дуго путовање са Душаном Радовићем“ у свим школама у Србији у сарадњи са школским библиотекарима реализује часове и радионице са циљем обележавања 100 година од рођења овог прослављеног и јединственог дечијег писца.

На почетку предавања подсетили смо се биографије писца. Душан Душко Радовић, рођен у Нишу, 26. новембра 1922. године Умро у Београду 16. августа 1984, био је српски песник, писац, новинар, афористичар, сценариста и ТВ уредник. Oтац Угљеша био је из Вранића код Чачка рођен у Чолића кући, а мајка Софија Стефановић била је из Ниша.

Био је главни уредник „Пионирских новина“, уредник програма за децу Радио Београда, уредник Програма за децу Телевизије Београд, уредник листа „Полетарац“, новинар „Борбе“ и (од 1975. године) уредник Студија Б. Његова емисија „Београде добро јутро“ почела је да се емитује у јулу 1975. године на Студију Б.

Била је укинута 1982. године, када су одређени чланови владајуће партије окарактерисали Душкове афоризме као „политичке поруке са израженом моралистичком и демагошком позадином“.

У Београду се дуги низ година одржава атлетска трка „Сећање на Душка Радовића“. Душков брат је познати атлетски тренер Бранимир Брана Радовић.

Преминуо је 16. августа 1984. године у Београду. Његов син је Милош Радовић.

Одабрана дела: Капетан Џон Пиплфокс, радио драма; Поштована децо, песме; Приче за Гордану, радио-драма; Како су постале ружне речи, радио-драма; Смешне речи, песме; Београде, добро јутро, радио емисија, сценарио и текст популарних песама, писао је за дечију телевизијску серију “На слово на слово“, афоризме и друга дела.

„Ведро мислити и ведро писати, у смислу-једноставно, бистро, прегледно, читко, кратко и јасно, увек са моралном, хуманом жељом, потребом или идеалом“, говорио je Душан Радовић. Старији памте његов промукли глас преко транзистора, основци и даље рецитују његове песме на школским приредбама, а сећања чувају и мурали на београдским зидовима, имена школа и културних институција.

Говорио је о срећи. „Попустите мало себи, прекршите неку реч, одрекните се неког принципа. Организам није у стању да издржи тај грч принципијелности и доследности. Насмешите се, са много доброте и мало, мало горчине. Опростите животу и свету што нису савршени.“ Д. Радовић

Био је писац, песник, новинар и уредник, а за оне најближе-добар човек намргођеног лица, каткад строг и одсечан, али пре свега духовит, поштен и правичан. За себе је говорио да је „примењени књижевник“ и „петао који кукуриче свако јутро“, пријатељи и колеге су га звали Тмуша, док су га сви остали знали као Душка Радовића.

Његов рад превазилази књижевност посвећену деци, али остао је упамћен као писац, надасве, посвећен млађој публици. Обраћајући се најмлађима, слао је поруке и старијима. „На слово на слово“ је представа уз коју су порасле генерације, а Мића и Аћим су постали појам једног времена. Београд се будио уз његову радио емисију „Београде, добро јутро!“, а Студио Б је постао препознатљив баш по раду Душана Радовића. Међународна организација за дечју књижевност Ханс Кристијан Андерсен уручила му је и награду за књижевни рад у области дечјег стваралаштва. Зато, нека ова година буде година Душана Радовића, обележимо је како доликује овом ствараоцу.

Након кратког подсећања на биографију писца, вођен је разговор на тему „Како су деца некада живела, у пишчевом времену, како су тада долазили до информација, а како то чине сада“. Веома су интересантни били одговори ученика.

Затим смо слушали путем интернета радио емисије, радио драме, песме, афоризме и представу „Капетан Џон Пиплфокс“ које је написао и говорио Душан Радовић.

Говорио је своје песме, афоризме и на овом дугом јединственом часу, путовали смо са њим кроз време читав век у прошлост, а затим се у тренутку вратили у садашњост и писали, цртали и причали о овом магичном путовању, о писцу који је поштовао и волео децу.

Договорили смо се за наставак дружења у библиотеци.

Ведар и промукао глас писца, који смо слушали током презентације преко интернета чинило нам се, још дуго је одзвањао у ходницима наше душе.

– Погледајте у додатку и галерију фотографија –

Бележи: Нада Љепојевић

Медијска пажња и пратња: Нови Радио Сомбор