Višejezično

Црногорски језик: Петогодишњица од званичног међународног признавања

 

Црногорски језик је ендонимски, односно аутонимски назив за језик етничких Црногораца. Сврстава се у групу јужнословенских језика и припада дијасистему штокавског наречја. Почевши од 2007. године, црногорски језик има статус сужбеног језика у Црној Гори. Статус службеног језика има и у појединим општинама у Србији. Међународно је признат 2017. године, када је добио свој ISO код

Према резултатима пописа становништва у Црној Гори из 2011. године, 37% становника те државе (око 230.000 грађана) изјаснило да говори црногорским језиком као матерњим.

Пре 2007. године, посебан црногорски језик није имао званичан статус, пошто је службени језик у Црној Гори до тада био српски језик (ијекавског изговора), што је било назначено у 9. члану Устава Републике Црне Горе из 1992. године, који је гласио: У Црној Гори у службеној употреби је српски језик ијекавског изговора. Усвајањем новог Устава Црне Горе од 19. октобра 2007. године, црногорски језик је озваничен као службени језик.

Први захтев за додељивање међународног кода је достављен техничком одбору ISO 639 у јулу 2008. године, а потпуна документација је прослеђена у Вашингтон у септембру 2015. године. Током разматрања овог питања, међу стручњацима ISO дуго је преовладавао став да црногорски језик представља варијанту српског језика, а сличне ставове су заступали и други страни стручњаци. Међутим, црногорски захтев је на крају ипак одобрен, што је учињено 8. децембра 2017. године, када је црногорском језику званично додељен ISO код [cnr]. У српској јавности, ова одлука је тада била оцењена као политичка.

Факултет за црногорски језик и књижевност основан је 2014. године у петом по величини граду Црне Горе, Цетињу.

Мали Иђош је прва општина у Војводини, уједно у Србији која је увела црногорски језик у службену употребу и потом и у школски програм у школама у Малом Иђошу и Ловћенцу.

У Граду – општини Сомбор према последњим званичним подацима из пописа становништва 2011. године црногорска народност је на петом месту по бројности, са 805 грађана који су се изјаснили Црногоркама и Црногорцима или скоро 1 проценат – 0,99% укупног становништва у петом по величини војвођанском граду, Сомбору.

У наредним наставцима, сутра и прекосутра, на страницама нашег портала донећемо појединости у вези са граматиком, правописом, односно повећаним бројем слова у односу на досадашњу граматику – два нова слова уведена у званично признат црногорски језик

Насловна фотографија: У новоотвореном буквару црногорски језик са 32 слова – азбучни буквар

Рубрика је саставни део овогодишњег пројекта “Сви смо једно – вишејезично, ваш Нови Радио Сомбор“ суфинансираног из буџета Града Сомбора за 2022, годину. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Медијска пажња и пратња: Нови Радио Сомбор

Tagovi: , , , , , ,

Povezani članci

Пријателството на сомборската и велешка Гимназија, продолжува
Душко и Љубинка Лека: Поводом 11. новембра – Дана победе и 101. године постојања нашег села Растина И ПОНОС и ПРКОС

Kategorije

Izbornik