- Smanjenje potrošnje sledeće godine za 45 milijardi evra nametnuto novim pravilima Evropske unije za 14 država članica EU, ekvivalentno je gubitku milion radnih mesta medicinskih sestara ili nastavnika, upozorila je Evropska konfederacija sindikata
Iznosom novca koji će 14 država morati da smanje u nacionalnim budžetima sledeće godine kako bi ispunile nova pravila štednje EU moglo bi da se plati više od milion medicinskih sestara ili nastavnika, pokazalo je novo istraživanje Evropske konfederacije sindikata (EKS).
Prema predlogu Evropske komisije za nova ekonomska pravila, članice EU sa deficitom iznad 3% bruto društvenog proizvoda (BDP) moraće da smanje svoj deficit za najmanje 0,5% BDP-a. To znači da će 14 država EU sledeće godine morati da smanje svoju potrošnju za ukupno najmanje 45 milijardi evra ili da porezima povećaju tome ekvivalentan budžetski prihod. Na toj listi su Belgija, Bugarska, Češka, Estonija, Španija, Francuska, Italija, Letonija, Mađarska, Malta, Poljska, Rumunija, Slovačka I Slovenija.
Da bi ukazao na posledice takvog povratka na budžetsku štednju, u EKS-u su izračunali pomenuti broj medicinskih sestara i nastavnika koji bi mogli da se finansiraju ukoliko države ne bi bile prinuđene da smanje potrošnju. U saopštenju EKS-a navodi se da bi budžetski “rezovi” lako mogli da ugroze i druge radnike u zdravstvu, obrazovanju i javnim službama.
Zbog takvih posledica novih ekonomskih pravila EU, EKS pokreće kampanju za zaustavljanje ove štednje, što uključuje peticiju kojom će se izvršiti pritisak na nacionalne vlade da promene predlog Evropske komisije.
Sa svog Kongresa održanog prošle sedmice u Berlinu EKS je pozvao na reforme koje treba da osiguraju “da ekonomija funkcioniše za ljude i planetu”.
Između ostalog, EKS zahteva:
* Da se iz pravila EU o budžetskom deficitu isključe makar ulaganja u zelenu i digitalnu tranziciju, koja je neophodna da bi se ispunili strateški ciljevi EU;
* Da uspešni mehanizmi solidarnosti EU uvedeni tokom pandemije, kao što je Instrument za oporavak i otpornost, ostanu trajni;
* Zabraniti javno finansiranje kompanija koje izbegavaju pravično oporezivanje dobiti preduzeća.
Generalna sekretarka EKS-a Ester Linč je na kongresu u Berlinu naglasila da bi povratak na štednju sledeće godine značio povećanje siromaštva, manje poslova, niže plate i nedovoljno finansiranje javnih usluga u zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju.
- To bi značilo da bi većina država članica morala da napravi budžetske rezove u trenutku kada EU traži od njih da povećaju ulaganja u borbu protiv klimatskih promena – rekla je Linč, ocenjujućiu da bi takve mere štednje predtavljale “poklon krajnjoj desnici uoči evropskih izbora”.
Generalna sekretarka EKS je pozvala “ljude širom Evrope da izvrše pritisak na svoje vlade da se suprotstave takvoj štednji i podrže ekonomska pravila koja na prvo mesto stavljaju interese ljudi i planete”.
Novinar: Svetozar Raković
Izvor: EKS; UGS „Nezavisnost“
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
