ilustracija@acanskis-rtv
- Sedamdesetih godina prošlog veka, Mario Puzo je bio čovek koji je promenio lice Holivuda, a da zapravo nije bio siguran kako se to radi „po propisima“. Iako je napisao jedan od najmoćnijih romana 20. veka, svet pokretnih slika bio je za njega potpuno nova zver.
Kada je seo da piše scenario za „Kuma“ sa Frensisom Fordom Kopolom, Mario se oslanjao isključivo na svoj osećaj za dramu i likove. Pisao je iz stomaka, ne mareći za margine, formate ili stručnu terminologiju. Rezultat? Dobio je dva Oskara za najbolji adaptirani scenario (za prvi i drugi deo filma).
Ipak, uprkos tome što mu je ceo svet aplaudirao, u Mariu je tinjala ona tipično ljudska sumnja: „Šta ako sam ovo uradio na sreću? Šta ako ja zapravo ne znam tehnički kako se piše scenario?“
Odlučio je da postane „pravi“ profesionalac. Otišao je u knjižaru i kupio najpopularniji udžbenik o zanatu pisanja scenarija koji je mogao da nađe. Skuvao je kafu, otvorio prvu stranu, spreman da hvata beleške o strukturi i tempu.
Međutim, već u prvom poglavlju, autor knjige je savetovao čitaoce:
„Ako želite da naučite kako se piše savršen scenario, prestanite da čitate teoriju. Sednite i detaljno proučite film ‘Kum’. To je zlatni standard.“
Puzo je polako spustio knjigu. Nasmejao se sam sebi, shvativši da je instinktom već stvorio ono što su drugi pokušavali da objasne formulama. Ponekad, kada si majstor, jedina pravila koja su ti potrebna su ona koja sam postaviš.
