Век наде и исцељења: Како је Сомбор одао почаст својим лекарима и визионарима

• У среду, 10. децембра, амфитеатар Педагошког факултета у Сомбору био је место сусрета историје и поштовања. У свечаној атмосфери представљена је капитална монографија познатог хроничара Милана Степановића, „Један век сомборске Опште болнице ‘Др Радивој Симоновић’ (1925-2025)“. Овај догађај није био само промоција књиге, већ својеврсни омаж институцији која већ сто година представља стуб сигурности за становнике овог краја, али и подсећање на људе чије су визије надживеле њихово време.

Визионар који је поставио темеље: Др Миленко Петровић

Иако се традиција здравствене заштите у Сомбору мери вековима — још од добијања статуса слободног краљевског града — прекретница се догодила почетком 20. века. Књига, а и сама промоција, посебно су осветлиле улогу човека без којег данашња болница можда не би постојала у овом облику.

Реч је о др Миленку Петровићу, свестраном ентузијасти који носи највеће заслуге за оснивање и покретање модерне сомборске болнице. Управо је његова упорност довела до тога да се између 1923. и 1925. године изгради пространо здање тадашње Жупанијске болнице „Краљ Александар и краљица Марија“. То здање није било само грађевина; било је остварење амбициозних планова да Сомбор постане прави жупанијски здравствени центар. Др Петровић није само лечио људе; он је лечио будућност града, постављајући темеље на којима ће касније, 1935. године, нићи и задужбина Стевана Семзеа, као и модерни хирушки блок осамдесетих година.

Име које обавезује: Др Радивој Симоновић

Док је др Петровић био градитељ институције, др Радивој Симоновић, чије име болница данас с поносом носи, био је градитељ здравствене свести. Аутор Степановић је у свом делу истакао значај образованих лекара који су својим радом унапређивали здравствену културу Сомбора.

Др Симоновић се налазио у плејади великана попут др Милана Јовановића Батута и др Константина Пеичића, који су путем стручних и популарних публикација ширили знање и просвећивали народ. Његово име на табли болнице није само административни назив, већ симбол посвећености, ширине духа и неуморног рада на добробит заједнице.

Књига отета од заборава

Представљање ове књиге имало је и додатну тежину због изазова са којима се аутор суочио. Публика је могла да чује како је истраживање било отежано чињеницом да је архива болнице изгорела у пожару 1999. године, као и да у архивима у Новом Саду и Београду није било довољно података о самом настанку болнице.

Парадоксално, аутор је морао да се ослања на новинске изворе из времена градње како би реконструисао те кључне године, јер су подаци из 19. века били доступнији од оних из 20. века. Управо тај детективски напор Милана Степановића чини ову књигу драгоценим чуваром сећања.

Век континуитета

На крају вечери, закључено је да је овај јубилеј повод да се осмотри један век узрастања и развоја у временима која су често била обележена ратовима, несигурношћу и материјалним оскудицама. Упркос свему, сомборска болница је опстала као место наде и исцељења, захваљујући истрајности генерација лекара који су следили пут који су трасирали др Петровић и др Симоновић.

Посетиоци су напустили амфитеатар са бесплатним примерком књиге у рукама, носећи са собом причу о институцији која је, како је речено, „снажна нит која се већ дуже од 275 година провлачи кроз историју сомборског здравства“.