- Zamisli scenu: tek izgrađena vila, arhitektura kocka na kocku, a u dnevnoj sobi od preko sto kvadrata dominira dizajnerska kožna garnitura. Vlasnik, čovek koji je do juče mislio da je „Pikaso” samo model automobila, preko noći je postao kolekcionar savremene umetnosti.
Njemu ne treba delo koje budi emociju, priča priču ili pokazuje majstorstvo. Njemu samo treba nešto dovoljno veliko i skupo da popuni onaj ogromni, goli zid iznad troseda. I tu na scenu stupaju „remek-dela” modernog doba.
Ode on tako u neku fensi galeriju – ili, pre će biti, pošalje svog dizajnera enterijera – i plati dva miliona evra za platno koje izgleda kao da je detetu od tri godine ostao otvoren flomaster dok je trčalo po papiru. Da se ne lažemo, i prosečan šimpanza bi u zoološkom vrtu, uz malo volje i dve tempere, napravio smisleniju kompoziciju. Ali hej, apstrakcija se savršeno slaže uz boju jastučića!
Da bi upotpunio sliku o sebi kao čoveku od plave krvi, tradicije i kulture, naš novopečeni bogataš neće stati na tome. Njegov sledeći korak je kupovina prošlosti. Svratiće do antikvarnice i kupiti nasumičan portret nekog strogog gospodina iz 19. veka, sa sve originalnim, teškim ramom.
Kada mu u goste dođu njemu slični – isti takvi frustrirani kompleksaši koji knjige kupuju na metar da bi im se korice slagale sa zavesama – on će značajno zastati pred tom slikom. Sa lažnim ponosom u glasu reći će: „Ovo je moj pradeda, ugledni gospodin… od njega sam nasledio ovaj njuh za biznis i osećaj za čast.” A „pradeda” je zapravo nepoznati čovek sa tuđeg tavana, plaćen sto evra na buvljaku. Za to vreme, autentični tragovi prošlosti, prave stare razglednice, kovanice i stvarne porodične uspomene koje zapravo imaju dušu, negde skupljaju prašinu.
Pravi umetnici danas jedva spajaju kraj sa krajem, dok se ovi „kreatori” što nasumično šaraju po platnu verovatno grohotom smeju sa svojih jahti. I potpuno su u pravu. Ako neko nije ukrao novac namenjen za lečenje dece ili pomoć beskućnicima, već ga je svesno dao za par isprskanih linija – onda taj slikar nije prevarant. On je jednostavno genije.
Na kraju dana, taj što šara je neuporedivo pametniji od svojih kupaca. Znao je kako da proda maglu onima koji su iznutra prazni, a tu prazninu pokušavaju da zamažu milionima i tuđim dedovima.
