(Drage naše Jovanka i Milice, budite ponosne. Isplačite se sada zajedno sa svima nama, ali vaša mama bi volela drugačije – smeh, radost, šalu, vedrinu, jer znala je to bolje od drugih, koliko je i nama to Njeno potrebno. Potrebno, to Ružino zrnce pažnje i nežnosti, ma kakva vremena da su. To vas dve, Jovanka i Milice, znam, da i jeste, nasledile od vaše majke, sve ono što se pozitivnim zove. Tuga sad iznenada brodi ovim gradom ali brodi i dalje naša Ruška jača od svega, jača uvek, kad je najteže)
* Kako je i bila i ostaće, drugačija, tako je i nastavila putovanje sa ovozemaljsko kratkoga sveta i veka, u kojem smo svi prolaznici, u onu beskonačnost gde žive dobri, lepi, mudri, a prijatelji koji su nam vremenom rodbina postali. Kao Ruža. Drugačija i posebna a uvek ista, nije ni htela da nam kaže, ni sekunde naših dugogodišnjih prijateljstava da li je nešto boli, ima li neki problem, muči li je šta, o lekarima da ne govorimo…
Nije htela da nas opterećuje? Pa naravno. Htela je samo da, ako primeti kod nekoga – neko neraspoloženje, samo se zaustavi i kaže, „Ajde ajde možeš ti druškane sve to… tvoja Ruška ti daje vetar u leđa, a vidi kolika su ti…..“
Vazda duhovito, damski a šeret, lako je primećivala razlog za odabranu reč. Svašta je htela, svašta lepo da nam podari, sve je to uspela. I sva ta njena lepota, harizmatičnost, bogomdani osmeh vedrine i topline, kao neka reka od svog vrela koja nema kraja. Ruška, ta bomba od žene, vatra i snaga, ta sposobnost, ama baš i uvek sve pod kontrolom uspe da drži i zaustavi vreme.
Dočekala je i ispratila deventaest presednika opštine, gradonačelnica/ka… I svi su je voleli. Redom, bez obzira „ko je ko i čiji je ko čiji“, ona im je čak često i duplo, uzvraćala svojom visokoposlovnom dnevnom ažurnošću, jednostavno, „ko je Ružu ‘prošao’, taj je isti uspeo da ubedi i direktore i gradonačelnike pa ako baš odmah to i ne bi uspeo, onda uz Ružinu „taktičku“ kaficu zadržavanja, pa dijalogom do kompromisa – dolazilo se s njom, do krajnje tačke dogovora, lako.
U Gradskoj upravi našeg Grada Sombora, ona je postala institucija. To je ta baš, autentična institucija poslovne sekretarice koja doživi duboki naklon. Svih. Svake partije, svakog udruženja, institucije, asocijacije i organizacije, pojedinki i pojedinaca, a baš svakome izlazivši u bliski susret tog posebno datog opet od Boga, osmeha, da je jednostavno – kako bi svakome rekla: „rešivo, je pobogu, druškane, sve.“
O svemu tome govore i nebrojeni izrazi saučešća otkako smo na društvenim mrežama objavili samo fizički odlazak Ružice i nekako, pa ne možemo a da se setimo da je neko, skorije, imao toliko oplakivanja a ponosa što je bio i ostao njen savremenik.
U to svetlo ime Ruže Božović, devojački Đurđević, zahvaljujemo se najsvesrdačnije i mi: Novom Radio Somboru i Udruženju „PODIUM“ od prvog dana našeg rada, prva je bila uz nas i pokazivala kada bismo je god zapitali za mišljenje, i ako nam nešto „zapne“, „tako, tako, ajde biće bolje a može i onako kako vi mislite, deco…“ da bi je „deca“ uvek poslušala – eto baš 23. septembra navršiće se oba jubileja istog dana, 5 godina Novog Radija a 10 godina PODIUMA… Bože dragi, naravno i sada zajedno, jer bez Ruže nikako nismo mogli nijedan sastanak pametan da održimo, pa smo već naveliko počeli da planiramo za naše drage goste, i ova obeleževanja, sad za 23. septembar…
Ne, nije nas vreme prekinulo u tome, jer Ruška je govorila, da „vreme ne postoji a godine su samo brojke“, tako da ćemo u skromnosti sada našeg tihovanja, tog dana prvo da kažemo, Hvala ti Ruška što ćeš uvek biti sa nama i što si nas naučila smirenosti, zaustavljanja u radu, „ne zapadajte deco nikad u paniku, stićićete vi sve to, sve vaše obaveze neće vam pobeći nikud“, pa ono njeno „bravo, bravo“ na sve što bismo učinili, odzvanaće u nama dok se ponovo u tom drugom, možda boljem svetu, ponovo budemo sreli, sa tom Zvezdom Sombora i orahom tvrdim od Čoveka a više od Žene: Majke i Prijatelja, Komšinice svih nas, osobe, čija ličnost ostaje, jedan od izrazitih amblema njenog i našeg Sombora.
I naravno, mnogo šire. Jer i sa pozicije, uz njenu najbolju prijateljicu a takođe našu najveću podršku, Gizu, njenu i našu Gizelu Žužić – (koja je decenijama bila predsednica Udruženja sekretarica Jugoslavije pa posle, i danas Srbije a Ruška njena, samo formalno, više normalno, ono u stilu njih dve, ljudski – zamenica…
Hvala ti za sve, toliko je to malo da se iskaže, koliko je veće dostojanstvo koje si pronosila svakim tvojim elegantnim korakom, kroz Županiju, kroz Sombor, kroz nas, Bog ti je dao sve, dve pedivne carice-ćerke, koje si podigla u izuzetne žene i njihove porodice a svi mi koji ćemo te voleti ostaješ deo ne samo naših duša i srca već naš najbliži rod, u toj počasnoj stolici za trpezom porodice čiji ćeš uvek biti član. Počasna naša, lepa, od mirisa najlepšeg, Ružo…………..
Draga moja Ruška, cimerko moja ..i šta sve nisi bila ….a imale smo tako lepe planove, zašto si me izneverila? Draga moja Ruška, otišla si bez pozdrava, nadam se da nisi patila. Patićemo mi koji ostajemo: Tvoje dve divne ćerke,, Jovanka i Milica, Tvoj unuk i mi svi ostali koji smo Te voleli i poštovali….. Hvala Ti za sve i neka Te anđeli čuvaju……Počivaj u miru Božjem….
Ljiljana Vranic
Ostadoh nema.
Draga Ruska … Uvek nasmejana, uvek lepa rec…
Postovanje i hvala za sve..
Saucesce cerkama, porodici, prijateljima …
Saucesce familiji divna osoba nasa Ruska
Mila Ruška… Mnogo mi je žao
Žao mi je
Iskreno saučešće porodici, ŠOK, TUGA..
Draga moja Ruska! Ne mogu da verujem! Saucesce porodici!
Ruzo Moja tugo Moja,!!
Nisi ni dosla do mene. a obecala si mi doci na uselenje..Ruki Moja srce mi slomljeno ne vidim od suza ni pisati..Pocivan mi u miru Andjeli te cuvi..Moje Suze za tobom Niko nece moci izbrisati.
Saucesce, divna zena. Mnogo mi je zao
Iskreno saučešće porodici od porodice Šarčanski.
Evo moja svekrva plače.
Mnogo obostranog poštovanja je uvek bilo.Takva je Ruža bila.
Izuzetna žena.
Nije joj još bilo vreme za odlazak.
Bože,Bože….šta se to dešava.Školska drugarica mog supruga….Jako mi je žao te kulturne,fine žene…
Zbogom Ružo….
Naša draga tetka Ruža. Iskreno saucesce divnim ćerkama.
Ruška, omiljena komšinica.Osoba od inteligencije i duha.Ćerkama ponos ,svim koji su je poznavali darivala je tu privilegiju.Ima ljudi koji ne umiru,samo se na neko vreme pomere.
Joj Ružo moja, moja draga školska, zašto si otišla tako rano? Neeee, ne verujem da te više nema…prisećam se naših školskih dana, igranki i velikog drugarstva. Suza suzu stiže. Moje iskreno saučešće porodici
Draga Ruska bila je uz mene u teskim trenucima .Pruzila mi ruku kad sam padala….Pocivaj u miru
Ružice naša, otišla si u neki lepši svet od ovoga i ostavila nas u velikom šoku i tuzi. Bila si oličenje ženske snage i optimistična osoba, u svakom smislu. Bila si naš vetar u leđa, naša podrška i deo našeg tima. Falićeš nam, mnogo. Neka te anđeli čuvaju!
Ispraćaj naše Ruže Božović kao što smo ranije objavili je u ponedeljak, 13. septembra gospodnje 2021, u 15 časova ispred kapele na Velikom pravoslavnom groblju u Somboru.
