Profesorka, književnica Vidosava Vida Raič za govornicom somborske Županije kada je po ko zna koji put, na obeleževanju 3. Svetskog dana kulture, oduševila brojne prisutne goste i prijatelje, okružena svojim naslednicama po peru i umetnosti, koje su je netremice pratile
Sombor tuguje. Otišla je u 79. godini jedna od omiljenih građanki, koju su doslovce voleli a poštovali svi, počev od brojnih generacija njenih učenika pa do poštovalaca istančane lepe reči i tako jednostavnog a njoj svojstvenog javnog nastupa ispunjenog emocijama što ih je prenosila lako na druge, književnica, profesorka Vidosava Vida Raič
+
- Profesorka Vida Raič nije krila emocije, praćena simpatijama ponajpre svojih književnih naslednica i brojnih učenika. U ispunjenoj Svečanoj sali zgrade Županije (Gradske uprave Grada Sombora), u petak, 12. aprila 2019. po treći put zaredom Sombor je bio domaćin i kao grad-predstavnik Srbije u obeležavanju Svetskog dana kulture (15. april). Domaćini su i ovom prilikom priredili raznovrstan umetničko-kulturni i sportski program a prvi put ustanovljena je i nagrada za životno delo. Nju je dobio istaknuti dugogodišnji delatnik, entuzijasta i jedan od omiljenih ličnosti Sombora na poljima ekonomije, sporta, umetnosti i kulture, gospodin Dragan Maširević (koji nas je u decembru iste godine napustio), više decenija ranije i uspešan somborski rukovodilac u oblasti privrede. Pre toga je doajen somborskog i srpskog pesništva, Vida Raič, profesorka srpskog jezika i književnosti i dugogodišnja somborska nastavnica u Osnovnoj školi “Avram Mrazović”, u penziji, književnica koja je na dirljiv način besedovala ne samo svoju pesmu, već i uputila reči najmlađima: „jer Sombor zahvaljujući njima što su i ove večeri dokazali, ima samo razloga da se raduje svojoj budućnosti“, rekla je u svojem stilu, Vidosava Raič. (13. aprila 2019 – zapisano u izveštaju na portalu Novog Radio Sombora nakon obeležavanja 3. Svetskog dana kulture u Svečanoj sali somborske Županije)
(Iz ličnih impresija: One su posebne kao što je i Vida, Vida svih nas, posebna. Ne zaboravlja se njen osmeh koji nije skidala nikada. Harizma, kojom pleni. Osvaja, i staro i mlado. Godinama su nas vezale neraskidivosti, na više lepih polja, onih polja naše životne ravnice koje svakodnevicu čini bogatom, sadržajnom i punom šarma, kakva je i Vida. Kada god bismo se na ulicama našeg Zelengrada susreli, slučajno ili po nekom zajedničkom zadatku u pripremama i u susret kakvoj priredbi na kojom bih je najavio kao cenjenu učesnicu ili organizatorku, rekla bi mi potom: „Znaš, ti imaš neku vanrednu najavu, kada me najaviš, to nije isto. Poetika iz nje izlazi“. Zagrlila me je zatim onako njenim od srca jakim a elegantnim dlanovima, u prostorijama Gradskog udruženja penzionera Sombor gde je angažovana na organizovanju brojnih kulturološko-umetničkih događaja. Pritom zagrljaju bi mi šapnula, ’mi smo Siniša, uvek tu gde treba, zajedno.’ Značilo mi je to uvek, više od komplimenta i ujedno kao podsticaj da se mora ići dalje, dalje… A ona – isto tako, ravnopravna veza između nas je bila u mojem višedecenijsko sticanom iskustvu sa Vidinim suprugom, nezaboravnim vrhunskim somborskim novinarom Antonom Raičem. Sedeli smo godinama u istoj redakciji, u istoj odaji nekadašnjeg Informativnog centra Sombor sa pijačne strane na spratu Gradske kuće i bili su to meni, tada kao klincu, i najveća iskustva koja sam stekao baš od popularnog Rajkana kako smo ga od milošte zvali. Njih dvoje, Bog je tako hteo, da kao najbolji reprezenti somborskog (i mnogo šire) javng života, budu simboli ovoga grada i da kao par steknu naklonosti svih svojih sugrađana. (iz moje knjige utisaka koju objavljujem pod nazivom ‘Kad zidovi progovore’, Siniša Stričević, novinar, gl. odg. urednik Novog Radio Sombora)
……
Iz biografije:
Vidosava Raič rođena je 1942. godine u selu Otpočivaljka, kod Banjaluke. Osnovnu školu završila je u Čurugu, Učiteljsku školu u Somboru, Višu pedagošku školu u Zrenjaninu, a Filozofski fakultet u Novom Sadu. Radila je u obrazovanju puni radni vek, 40 godina, dve decenije uređivala školski list „Prvi koraci“ Osnovne škole “Avram Mrazović” u Somboru. Objavila je nekoliko zbornika đačkih radova. Izvesno vreme bavila se i novinarstvom. Objavila je knjige Trojstvo (1996), U saglasju (1997), Molitve ljubavi (2000), Tišina duha (2005) i Brežuljak detinjstva (2009). Gradska biblioteka “Karlo Bijelicki” u Somboru publikovala je još dve knjige Vidosave Raič: Probuđena duša (2014) i Otpočivaljka i Vojvodina (2016). Bila je članica Društva književnika Vojvodine, uvrštena u Leksikon pisaca prosvetnih radnika u izdanju beogradskog „Partenona“. (zabeležila koleginica Tamara Stojković, novinarka Somborskih novina)
—–
Vidosava Vida Raič biće ispraćena na Velikom katoličkom groblju u Somboru u petak, 29. aprila u 14 časova. Njenom sinu Siniši i porodici, Novi Radio Sombor, Udruženje „PODIUM“ i Granski sindikat KUM-Kultura, umetnost, mediji „Nezavisnost“ izražavaju najdublje saučešće i najveću zahvalnost što nam je ukazala čast da bude naša saradnica i članica. Mir večni njenoj velikoj duši!
