У Храму Светог Саве у Београду служена васкршња литургија

Васкршњу литургију у Храму на Врачару предводио је епископ хвостански Алексеј уз саслужење архијереја и свештенства Српске православне цркве.

На почетку литургије отпеван је васкршњи тропар “Христос васкрсе из мртвих“ (Христос Васкрсе из мртвих, смрћу смрт разруши, а онима који су у гробовима живот дарова).

Током богослужења, верници су приступили светој тајни причешћа, док су након литургије у порти Храма освећена васкршња јаја, претходно офарбана на Велики петак.

Владика Алексеј је честитао свим верницима Васкрс уз најрадоснији поздрав „Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!“ и прочитао посланицу патријарха Српске православне цркве Порфирија, у којој је поручено да је догађај Васкрсења Христовог централни у целокупној историји људског рода и спасења.

Наводећи да човек савремене цивилизације, схватајући себе као индивидуу, не потребује другог човека и заједницу с њим да би постојао, патријарх је истакао да је такво схватање постојања резултирало невиђеним катастрофама и изазвало два светска рата.

„То се наставља и у данашње време, чега смо сви ми сведоци. Пример за то је страдање нашег народа на Косову и Метохији од локалне албанске власти, која протерује Србе са њихових вековних огњишта, а оне који остају свакодневно малтретира, желећи да створи своју државу на српској територији освештаној мученицима и подвижницима, као и мноштвом српских православних цркава и манастира“, навео је патријарх.

Порфирије наглашава да би се требало супротставити индивидуалистичком начину живота и живети по примеру апостола, подвижника, мученика, односно по примеру литургијског начина постојања Цркве.

„То, наравно, не значи позив на враћање у прошлост и њено копирање. Евхаристија као икона будућег Царства Божјег је неисцрпни извор и инспирација за увек нова стваралаштва на свим животним пољима, почевши од свакодневног нашег живота, породице, друштва, па до науке и уметности“, навео је Порфирије.

Патријарх СПЦ је навео да у заједници слободе са Христом и другим човеком, како то показује Литургија, човек постаје апсолутна и непоновљива личност.

Васкршњом литургијом завршени су дани жалости и најстрожи велики пост, који се највише дана пости на води, а обичај је да васкршња јаја буду први мрсни залогаји.