Saopštenje
- Komfor, ušteda, čistiji vazduh i mogućnost daljinskog upravljanja neke su od brojnih prednosti toplotnih pumpi, a njihova isplativost u budućnosti može samo da raste, izjavio je Milan Miladinović iz kompanije Weishaupt
On je bio gost četvrte epizode podkasta ELEKTRIFIKACIJA 2.0 koji je pokrenuo Centar za unapređenje životne sredine.
- Benefita ima mnogo, što u funkcionalnom smislu s aspekta potrošača, što u smislu ekologije i održivosti. To su sistemi koji će svakako smanjiti globalnu potrošnju energije i emisiju ugljen-dioksida koji utiču na globalno zagrevanje – istakao je Miladinović.
U praktičnoj primeni do sada pokazalo se da su uštede ostvarene korišćenjem toplotnih pumpi dva do tri puta veće u odnosu na sisteme grejanja koji koriste određene vrste fosilnih goriva. Pored grejne sezone, ušteda može da se ostvari i upotrebom toplotnih pumpi za hlađenje u letnjim mesecima, ali i za pripremu sanitarne tople vode tokom čitave godine.
Toplotna pumpa je uređaj koji koristi energiju različitih izvora toplote – vazduh, voda ili zemlja i tu energiju preko freonskog ciklusa prenosi u objekat.
Od vrste toplotnih pumpi zavisi koeficijent efikasnosti, koji može može da ide od dva do četiri, pa i više.
- To znači da jedna od glavnih komponenti, kompresor, na potrošen kilovat električne energije dobije minimum dva ili dva i po kilovata toplote koju koristimo za grejanje objekata. Električni kotlovi, na primer, troše jedan kilovat električne energije da bi se dobilo 0,9 do 0,98 toplotne energije – rekao je Miladinović.
Na efikasnost toplotnih pumpi vazduh-voda može uticati temperatura vazduha i zato su ti sistemi manje efikasni od sistema voda-voda i zemlja-voda, koji koriste podzemnu vodu ili geotermalnu energiju za grejanje i hlađenje, ali su njihova investiciona ulaganja veća.
Jedan od velikih benefita na koje ukazuje Miladinović jeste što uređaj može da se podesi da korisnik samo kontroliše temperaturu vazduha u prostoriji a da sistem sve ostalo radi sam, kao i to što servisna služba može daljinski da promeni radne parametre ako je to potrebno.
- Preko mobilnog telefona možete da podesite da dok ste odsutni držite minimalnu temperaturu u objektu, ne smete da dozvolite da se potpuno ohladi jer je to suprotno energetskoj efikasnosti, i da pre nego što se vratite kući podignete parametre i zagrejete prostor – kazao je Miladinović.
On je dodao da se primenom toplotnih pumpi dobija na ličnom komforu, jer nema loženja, čišćenja, skladištenja i sve je automatizovano.
Kada je reč o manama toplotnih pumpi, Miladinović ukazuje da su to jedino početna investicija i eventualno tehničko ograničenje za primenu sistema.
Dodao je da je otežavajuća okolnost u odnosu na konvencionalne sisteme grejanja to što je za instalaciju te tehnologije potrebna specijalizovana firma i savetnik za izbor opreme.
Zato je, kako je istakao, veoma važna ozbiljna edukacija korisnika, a ne informisanje putem interneta.
- Ti uređaji su štedljivi ukoliko se dobro podese i ako se pravilno koriste da bi se maksimalno iskoristio potencijal – rekao je Miladinović i naglasio da je pri izboru uređaja važno dobro sagledati objekat, kakvi su tehnički uslovi, kolika je potrošnja energije i kakve su potrebe korisnika.
Investicija koja se isplati
Cena uređaja zavisi od vrste, kvaliteta i zemlje porekla, a kreće se do 3.000 do 15.000 evra, ali investiciona vrednost, u koju može da ulazi i podno grejanje, radijatori, cevna mreža, izolacija, radovi – svakako podiže cenu celog sistema.
Miladinović kao primer navodi da se za stan od 80 do 120 kvadrata za 6.000 do 7.000 evra može kupiti uređaj najvišeg kvaliteta, s maksimalnim nivoom automatizacije i dobrim koeficijentom uštede, spreman da se poveže na postojeću instalaciju.
Prema njegovom mišljenju, država je napravila ozbiljan iskorak u pogledu finansiranja toplotnih pumpi.
Toplotne pumpe se mogu instalirati na postojeći sistem koji korisnik ima, a montaža pumpi vazduh-voda se završava za dan. Servis uređaja se radi jednom ili dva puta godišnje i košta oko 100 evra.
Govoreći o isplativosti toplotnih pumpi, Miladinović napominje da treba imati u vidu da u Srbiji cena električne energije nije realna i da će ona samo rasti, a da poskupljenjem struje poskupljuju i svi drugi energenti koji od nje zavise. Takođe se predviđa da će cene toplotnih pumpi padati u narednih 10 do 15 godina pa će i period povratka investicija biti još povoljniji.
Toplotne pumpe se mogu povezati i na solarne panele što će dodatno smanjiti račune za struju.
- Kada se porede objekti koji imaju samo toplotne pumpe sa onim gde su pumpe povezane sa solarnim kolektorima, uštede u potrošnji električne energije su između 36 i 63 odsto, u zavisnosti od količine sunca – rekao je Miladinović, dodajući da se prelazak sa solara na napajanje iz mreže dešava vrlo brzo i da to korisnik ne oseća.
“Implementacija toplotne pumpe je investicija u budućnost”, kazao je Miladinović.
Cela epizoda podkasta je dostupna na: https://youtu.be/ScuKXV7fUXs
Ovaj podkast je nastao u u okviru projekta „Civilno društvo za energetsku tranziciju“, koji se sprovodi u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ) i Regulatornim institutom za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), uz finansijsku podršku Britanske ambasade u Beogradu.
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
