Istorija ratovanja prepuna je surovih prizora, ali retko koja slika nosi tako snažnu poruku kao ona iz 1965. godine na kojoj sitna devojka sa puškom u ruci sprovodi ogromnog američkog pilota. Ova fotografija postala je simbol Vijetnamskog rata, ali prava priča krije se u onome što se dogodilo decenijama kasnije.
Dan kada je „džin“ pao
Sve je počelo u provinciji Ha Tin, kada je avion američkog pilota Vilijama Endrua Robinsona oboren tokom napada na grad Huong Ke. Robinson je uspeo da se katapultira, ali na zemlji ga nije čekao spas. Zarobila ga je lokalna gerilka, Ngujen Ti Kim Laj.
Kontrast je bio neverovatan: on – visok, snažan i korpulentan vojnik moćne svetske sile; ona – krhka, sitna devojka koja mu jedva doseže do ramena. Fotograf Fan Thoan ovekovečio je ovaj trenutak, a slika je pod nazivom „Prizemljeni džin“ obišla svet kao dokaz da snaga ne leži uvek u veličini.
Tajna koja je mogla promeniti sve
Tek decenijama kasnije, javnost je saznala potresne detalje njihovog prvog susreta. Robinson je priznao da je imao priliku da puca u Ngujen pre nego što ga je zarobila. Ipak, spustio je oružje.
„Nisam mogao da povučem obarač. Podsećala me je na moju mlađu sestru“, otkrio je Robinson godinama kasnije.
S druge strane, Ngujen je priznala da je bila neiskusna i uplašena, svesna da bi je on mogao ubiti u sekundi, ali je ostala nepokolebljiva u svojoj misiji.
Pomirenje nakon 30 godina tišine
Nakon što je proveo više od sedam godina u zarobljeništvu, Robinson se vratio u SAD, ali ratne rane su zacelile tek 1995. godine. Tada se vratio u Vijetnam kako bi se ponovo susreo sa svojom „neprijateljicom“.
Umesto pušaka i neprijateljstva, susret su obeležili osmesi, zagrljaji i šale.
-
Šala o kilogramima: Kada su se videli, Robinson se našalio da je Ngujen „i dalje mala kao nekad“.
-
Odgovor koji se pamti: Ona mu je kroz smeh uzvratila da se zapravo ugojila i da sada ima čitava 43 kilograma – što je i dalje delovalo sićušno naspram Robinsonovih 150.
Pouka za budućnost
Ova priča nas podseća da su, kada se skinu uniforme i odloži oružje, ljudi na obe strane samo ljudska bića sa svojim strahovima, porodicama i nadom. Njihov susret iz 1995. godine ostaje jedno od najsnažnijih svedočanstava o tome da je praštanje moguće čak i nakon najkrvavijih sukoba.
