Evo kada vraćamo kazaljke i kako to utiče na naš organizam
- Iako se poslednjih godina u javnosti i evropskim institucijama uveliko raspravljalo o ukidanju sezonskog pomeranja sata, postojeća praksa ostaje na snazi. Ove jeseni očekuje nas ulazak u zimski režim računanja vremena, koji donosi dužu noć, ali i kraće obdanice u popodnevnim satima.
Kada pomeramo sat?
Zimsko računanje vremena u 2026. godini zvanično počinje u noći između subote, 24. oktobra, i nedelje, 25. oktobra.
Tačno u 3.00 časa ujutru, kazaljke na satovima vraćaju se jedan sat unazad – na 2.00 časa. To znači da će ta nedelja matematički trajati 25 sati, pa ćemo te noći dobiti jedan sat sna više.
Zanimljivo je da je 25. oktobar jedan od najranijih mogućih termina za prelazak na zimsko vreme u poslednjih 11 godina, budući da po evropskim pravilima ovaj prelazak uvek pada u poslednju nedelju oktobra.
Pametni uređaji i ručna provera
Savremeni pametni telefoni, računari, pametni satovi i drugi digitalni uređaji povezani na mrežu automatski će izvršiti korekciju vremena u 3.00 ujutru. Zbog toga većina građana neće morati ručno da menja vreme na svojim telefonima.
Sa druge strane, ručno podešavanje biće potrebno na klasičnim analognim satovima, zidnim satovima, kao i na pojedinim kućnim aparatima i u automobilima koji nemaju automatsku sinhronizaciju.
Kako pomeranje sata utiče na zdravlje?
Iako dodatni sat u krevetu zvuči kao dobra vest, stručnjaci upozoravaju da pomeranje sata, pa i za samo 60 minuta, predstavlja blagi šok za ljudski organizam. Ljudski biološki sat (cirkadijalni ritam) ne prilagođava se trenutno, već period adaptacije može trajati od tri dana do dve nedelje.
-
Remećenje sna: Promena u izloženosti dnevnom svetlu direktno utiče na lučenje melatonina (hormona sna), pa se u prvim danima mogu javiti poteškoće sa uspavljivanjem, buđenje tokom noći ili osećaj umora tokom dana.
-
Promene u raspoloženju: Zbog toga što sunce zalazi sat vremena ranije, večernji mrak nastupa naglo. To kod pojedinih ljudi može izazvati prolazni osećaj mrzovolje, smanjene koncentracije ili teskobe.
-
Krvni pritisak i stres: Nagle promene u dnevnom ritmu mogu uticati i na fluktuacije krvnog pritiska i blagi skok nivoa stresa kod osetljivijih osoba i hroničnih bolesnika.
Lekari savetuju da se tokom prvih nekoliko dana prilagođavanja izbegava kasno odlaženje na spavanje, smanji unos kofeina u večernjim satima i iskoristi što više prirodnog dnevnog svetla tokom prepodneva kako bi se biološki sat lakše harmonizovao sa novim vremenom.
