Srpskom pravosuđu nedostaje Medijsko – pravosudni savet

Sudija treba da ima pravo na slobodu izražavanja kao i svaki drugi građanin, ali da u svom obraćanju medijima nikada ne treba da dovodi u pitanje pretpostavku nevinosti okrivljenog. Iskustva kažu da se umesto u sudnici, presude neretko donose na društvenm mrežama i medijima, stoga će Forum sudija Srbije Visokom savetu sudstva i udruženjima novinara uputiti predlog za osnivanje Medijsko – pravosudnog saveta, koje srpsko pravosuđe još uvek nema.

“Medijsko – pravosudni savet nam je i te kako potreban, jer se “presude” donose neretko u medijima, a ne u sudnici. Održani Forum bio je prilika da se sumira nekoliko zaključaka koje ćemo definisati i predati nadležnima na odlučivanje. Do sada smo imali dosta uspešnih inicijativa poput: Predložili smo izmenu Zakona o parničnom postupku, izmеnu Sudskog poslovnika, izmenu Zakona o izvšenju i obezbeđenju. Na našu inicijativu omogućeno je da za vreme volontiranja u sudu pripravnici primaju naknadu Nacionalne službe za zapošljavanje. Uz podršku Ambasade kraljevine Holandije u Beogradu izradili smo Priručnik za primenu Zakona o parničnom postupku, namenjen pre svega mladim sudijama i onima koji nemaju iskustva u postupanju, u ovoj materiji. Ministarstvo pravde je prihvatilo inicijativu i učinjene su izmene Sudskog poslovnika u junu mesecu 2019. godine – omogućeno je da u slučaju kada se spisi predmeta dostavljaju drugostepenom sudu na odlučivanje o pravnom leku na odluke kojima se ne okončava postupak, da se prvostepeni postupak nastavi i da se formiraju pomoćni spisi. Na ovaj način postupci mogu trajati šest meseci do godinu dana kraće”, rekao je Sudija Nebojša Đuričić, predsednik UO Foruma sudija Srbije.

“Sloboda govora sudija je veoma važna, kao i njihova nepristrasnost i poštovanje principa i načela sturke. Sudija tokom javnih izjava nikada ne treba da dovodi u pitanje pretpostavku nevinosti okrivljenog i u profesionalnom odnosu sa medijima treba voditi računa da bude veoma oprezan šta i kako izjavljuje u vezi onoga šta je upitan”, izjavio je Đuro Sesa, sudija Vrhovnog suda Hrvatske i ekspert Saveta Evrope.

Tragična dešavanja u Srbiji početkom maja meseca ove godine, otovrila su pitanja starosne granice krivične odgovornosti maloletnika.

“Kao i u većini zemalja u regionu i kod nas je ta granica kod maloletnika 14 godina. To je najčešća granica, a decenijama je kod nas ta granica za tu dob propisana. Ono što Konvencija o deci zove decom, u Krivičnom zakonu to zovemo maloletnicima. Pitanje granice objedinjuje više struga i mišljenja, a pomeranje te granice većine struke smatra da ne donosi ništa posebno. U ovoj oblasti važan je multidisciplinaran pristup i dati akcenat na prevenciji”, rekla je dr Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.

U okviru dana foruma sudija potpisani su i protokoli o saradnji medijatora.

“Jako je značajno što je Sombor domaćin sudija, javnih tužilaca i medijatora iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske i Severne Makedonije. Svako je izneo svoja iskustva i zapažanja iz kojih možemo izvući najbolje pouke i zaključke”, smatra Aleksandra Mediruć Kalčan, predsednica Osnovnog suda u Somboru

“Razvijanje medijacije u Srbiji je još uvek tromo, treba raditi sistemski na podizanju medijacije na viši nivo, a ovaj skup bila je prilika da čujemo jedni od drugih iskustva, koja se razlikuju od sredine do sredine. Sa somborskim Centrom za medijaciju potpisali smo protokol o saradnji, kao i sa medijator magazinom, što znači da se saradnja osnažuje”, rekla je Jelica Milosavljević, medijator iz Kruševca.

“U Crnoj Gori se medijacija sprovodi sve više, imamo dobra iskustva, ali uvek treba raditi na usvršavanju i podizanju svega toga na viši nivo”, izjavila je Ana Delić, sudija Višeg suda u Podgorici i medijator.

Ovogodišnje savetovanje Forum sudija Srbije organizovao je prvi put u Somboru uz podršku projekta Evropske unije i Saveta Evrope “Podrška reformi pravosuđa u Srbiji”.