Српска православна црква данас слави летњег Светог Николу, славу храма у Сивцу

• Српска православна црква данас, 22. маја, слави младог Светог Николу, дан када су мошти најчешће слављеног и омиљеног светитеља у нашем народу, пренете из Ликије у Бари. Свечано је и у Сивцу, где је овај велики празник уједно и слава тамошњег храма.

Славе га многа места и породице као малу славу, заветину или преславу.

Овај празник спомен је на пренос моштију Светог Николе из Мире, древног града у античкој Ликији у Бари, где и данас почивају.

Приликом преноса светих моштију, десила су се многа чудеса. Исцељени су болесни, хроми, слепи и глуви, бесомучни. То се, кажу, и дан-данас дешава, па се верници широм света моле овом светитељу када се нађу у невољи или болести.

Свети Никола је повратио вид слепом српском краљу Светом Стефану Дечанском.

Свети Никола је рођен у граду Патари, у области Ликије, на територији данашње Мале Азије.

Био је јединац и потицао је из богате и угледне породице.

Његови родитељи, Теофан и Нона, били су из више класе и често су чинили милостињу према сиромашнима.

Сматран свецем још за живота, скроман и честит, помагао је сиромашнима, кришом чинећи доброчинства.

Сматра се заштитником деце, учених људи, трговаца, морнара, путника…

У неким крајевима, задржао се обичај давања поклона деци на овај празник, јер је Свети Никола њихов заштитник.

Код нас овог свеца највише прослављају на Никољдан, 19. децембра по новом календару, у знак сећања на светитељеву смрт 343. године.

Они који славе Никољдан, пренос моштију обележавају као преславу, и обрнуто.

Иако календарски не припада лету, због најчешће лепог времена на тај дан, празник се у народу назива и летњи Свети Никола, понегде и Николице.

По обичајном календару, тог дана не ваља радити кућне послове. Понегде се, као i за зимски Никољан, дарују деца.

Као градску славу обележавају га Кикинда и Шид.

Такође, овај комплетан текст са новим насловом сам ти сачувао у белешке.