Ovoga puta tekst “Sredom u sredu” dolazi u subotu….
- Posle izbora, dvehiljadite godine, dolazi do smene režima Slobodana Miloševića. Na vlast tada stiže DOS (Demokratska Opozicija Srbije). Milošević nije hteo da prizna izbornu volju građana. Širom Srbije se organizuju protesti, posle velikih demonstarcija 5. oktobra, 2000. konačno priznaje da je izgubio i da se povlači sa vlasti
Time se završava jedan od najtežih perioda u novijoj srpskoj i jugoslovenskoj istoriji koji je počeo presudnim sednicama, čuvenom 8. sednicom SKS, te 14. sednicom SKJ, nakon čega on formalno prestaje da postoji.
Nedugo potom i sama države nestaje, zatim preko ratova, sankcija i konačno na kraju bombardovanja Srbije 1999. i odlaska vojske sa Kosova, težak period….. a nismo ni slutili da težak period tek dolazi, ne tako težak kao taj, ali opet dovoljno težak
*naslovna fotografija: Čuvena XIV i poslednja sednica Saveza Komunista Jugoslavije, nakon koje SKJ silazi sa vlasti nakon 44 godine, na sednici nije prihvaćen nijedan amandman prestavnika SK Slovenije, amandmani su se ticali preuređenja jugoslovenske federacije, to je bila poslednja šanasa da se izbegne rat, nakon preglasavanja i odbijanja, Slovenci napuštaju sednicu a uskoro i Jugoslaviju……
(printscreen, edit: AcanskiS)
*Reče onomad Slobo Slovencima „Neka idu oni nam i ne trebaju“ i otiši su, ali ne oni, nego mi, i to bolje da ne kažem gde……
Stambolić i Slobo Milošević na slici, dojučeršanji saborci nakon toga ljuti rivali (foto: kurir)
Ljudi tada nisu glasali za DOS što ga vole, ne, nego samo da vide Slobi leđa, a da li je to bilo rešenje, pa čini se da baš i nije…. šta smo dobili posle…. jednu veliku organizovanu pljačku i prodaju državne imovine u bescenje……
*Interesantno i malo poznato:
JNA se iz Slovenije povukla, dogovorom Borislava Jovića i Slobodana Miloševića, i to je označio kraj njihovog nastojanja da sačuvaju SFRJ.……
Crveni fića Osijek (printscreen)*
*U tenku T-55 koji je zgazio čuvenog crvenog fiću u Osijeku bio je takođe Hrvat iz jednog mesta kraj Županje, Josip Ilić, koji je kasnije prebegao u ZNG.
.…..NEĆEMO VIŠE O OVOME….. vraćamo se na privatizaciju, ne zna se šta je gore…. ili pak znamo…..
DOS je tada činilo more stranaka, ljudi nisu znali ni za koga uopšte glasaju, od ekstremno nacionalističkih do ekstremne levice…. DOS su predvodili Vojislav Koštunica, Zoran Đinđić i Vuk Drašković….. “Ekonomske reforme“ je vodila ekipa okupljena oko G17+ poznata već po „poslovima“ u Istočnoj Evropi….
*Ukinuli ste SDK on je kao institucija prestao da postoji, a gde su pare sa računa…..
*Formirali ste „Nacionalnu štedionicu“ u prostorijama bivšeg SDK i potom je preprodali Grcima za enormne pare, šta se prodali, ime na papiru… Nacionalna štedionica nije imala nijedan svoj prostor….. ko je tu uzeo pare…. zna se čuveni „veseli gitarista“ ime da mu ne spominjem….. je l beše on sa Božom recitovao onu čuvenu Vajtinu pesmu, ono „Slon na tri noge“, a ovaj drugi opet vozao Jugić kabrio i spavao kod tetke na kauču.…
Sa početkom sprovođenja tranzicionih političkih promena intenzivirani su i procesi privatizacije. Osnov za ubrzanje privatizacije je predstavljao Zakon o privatizaciji („Službeni glasnik RS, br. 38/01) donet u julu 2001. godine, koji je imao više dopuna i uredbi 2003, 2005. i 2007. godine, te biva značajno izmenjen u odnosu na onaj prvobitini.
Kao krajnji rok za javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala postavljen je 31. decembar 2008. godine.
Opšti ekonomski i socijlani ciljevi:
Stvaranje otvorene privredne i strukture vlasništva;
Maksimiziranje investicija u realni sektor;
Socijalna i politička prihvatljivost
Uspostavljanje jasne vlasničke strukture
Odlike izabranog modela su bile sledeće:
- Prodaja umesto podele
- Aukcija i tender kao metodi prodaje
- Prodaja strateškim investitorima
- Prenos akcija i zaposlenima i građanima
- Restrukturiranje.
I uz sve izmene predstavlja verovatno najgori zakon o privatizaciji ikad.
Po tom zakonu, mogli ste da kupujete firme bez ikakve provere porekla novca, da li je od droge, šverca oružja, narkotika i slično. Nije državu baš briga bilo… samo daj pošto-poto da prodamo sve, firme, kombinati za tepsiju bureka, šećerane za evro…. a za socijalne programe nisu marili….. Ovaj zakon je bukvlano ozakonio pljačku.
Bez ikakvih obaveza prema radnicima, radnike na biro, mašine u staro gvožđe a placeve uglavnom na atraktivnim lokacijama uvalite strancima za 100 puta više para, pa mogu biti i ja takav biznismen, za to ne treba mudrost, neko „drugari u vladi“ .
U Srbiji niko nikad ili retko ko, da je ostvario nešto svojim radom ili znanjem, nego uglavnom „vezama“ u politici, u bilo kojoj vlasti, i tako je od vajkada.
Vi čak niste ni morali imati pare da privatizujete firmu, posle druge, treće „neuspešne“ privatizacije kao „niko se nije javio“ cena ide 30 posto dole, i vi kupite firmu za 30 posto od stvarne vrednosti, ali ovo nije ni kraj, vama država omogući da prodate 10 posto, i vi tih 10 posto prodate po realnoj ceni, isplatite firmu i još zaradite, ili dobijete prostora lepo da na kupljenu imovinu dignete kredit i time otplatite firmu…
….i ona još bolja stvar, kupujete firmu iz stečaja i nemate uopšte obaveza prema radnicima, ne kupujete „kapital“ nego samo imovinu….. a za radnike vas srpski rečeno, zabole…..
Solid Subotica
(edit: AcanskiS, izvor: subotica.com)
„Kumovska privatizacija“ – vi kao država prodate šećeranu za 1 evro, posle skidanja repe kada na skladištu imate 10.000.000 evra, kao firma u dugovima, a vama vaši „ortaci u skupštini“ otpišu sve dugove, za porez struju, vodu….. i tako vaša firma vredi ohoho… i to sve preko leđa građana Srbije. Ovakvih je slučajeva bilo na hiljade u Srbiji, sličan bio u Inđiji ili Pazovi, Vrbasu… znači vi se odričete svoga u nečiju korist a da i ne znate pritom, čiju.
Non-stop se pravdaju „Zapad je to tražio od nas“ pa i nije baš tako bilo…. Neka pokažu neku uredbu gde se to od nas izričito zahteva…. to je bilo više kao preporuka ali ne zahtev…. to je njihov izgovor za pljačku. Mada zapad je od nas tražio neke nenormalne stvari, privatizaciju firimi koje su i na zapadu u rukama države….. pošte koja je u većini evropskih država u vlasništvu države…. kao i vodovoda, čija je privatizacija pokušana u Bugarskoj pa je propala, ljudi su se u Sofiji kupali u fontama, pa su privatizaciju morali poništiti.
*Uvidom u registar privatizovanih firmi, može se videti da su kupci firimi skoro 99 % iz Srbije…..
Početna euforija posle dolaska DOS-a na vlast ubrzo je splasnula…… niko živ ne bi glasao za njih da su pre izbora rekli svoj pravi program….. svi ćete dobiti otkaze, zatvrorićemo vam fabrike i prodati ih u bescenje, a vi posle 30 godina staža na ulicu…. pa ko bi za njih glasao…… pođite od sebe……..
Svi kontali ono kada ode taj „odvratni Milošević“ procvetaće ruže, a da li je tako….. zapad te samo koristi dok im valjaš, a posle, kada im nisi od koristi više kada im ne trebaš, zgužvaaju i bace, ponište ko taksenu marku.
A da ne pominjem štetnost takve privatizacije po budžet Srbije, razlike između knjigovođstvene vrednosti iznosa za koji su prodavane su bile ogrome….. pomenuh nekoliko puta…. ali da se ne ponavljam. Ovakva privatizacija donela je nemerljivu štetu…. tu je jedini lek nacionalizacija, ali ne kao 1946. godine, ovoga puta detaljno da se ispita šta je i kako stečeno, pa oduzimanje sa potpunim pravom. Na ovim prostorima pitanje porekla imovine nije nikad zaživelo, krenulo se sa tim posle 1972. godine i Titovog govora u Splitu. Po tom zakonu ništa nije oduzeto, krupne ribe su se izvukle, najebala je sirotinja…u međuvremenu ratovi sankcije itd, odlično za enormno nelegalno bogaćenje, sad ga spominju opet, ponovo se provlači, ako onda nije bilo volje za sprovođenje, sad je pogotovo nema, ko hapsi treba ga hapsiti ….. itd, ista priča svugde….
Da li može da se realizuje revizija privatizacije, verovatno može, moglo je 1993. godine, ali sada to verovatno nikome nije cilj…..
*1990. godine u svim skupštinama bivše SFRJ na isti dan, zakon o poreklu imovine je stavljen van snage, čudno zar ne, ovo pokazuje da smo isti, barem po lopovluku…
U samom našem gradu Somboru, bila je razvijena metalska industrija, poljoprivreda, metalska, građevinska, tekstilna, prehrambena, biljna itd….
Gigant i za Jugoslovenske okvire „Bane Sekulić“ zapošljavao je u tri fabrike više od 4.500 radnika, Poljoprivredni kombinat PK „Sombor“ je imao iznad 7.500 radnika, koliko je bio veliki, govori i to da je imao i svoj FK PIK (poljoprivredni kombinat) i tada sa 44.000 hektara zemlje se ubrajao među 10 kombinata, u Jugoslaviji, zatim Zavodi Crvena Zasatava OUR Dostavna vozila…. građevinska industrija GP Dušan Staničkov, projektantska firma „Inženjeringprojekt“ beše među najpoznatijima u bivšoj nam državi, lokalna trgovinska firma „Prehrana“ ostvarivala je milionski promet i to u dolarima, tamo krajem 70-tih….. Tehnoteks, Crvena zvezda, Agrosavez, Rade Končar, Panonka, Somboled….. možemo ovako do sutra….
…gde su ti ljudi sad, ljudi koji su izdržavali, porodice ostadoše na ulici…
……grad koji je bio industrijski centar Jugoslavije…. odjednom se našao na dnu i postao slepo crevo….
*Sombor beše drugi grad u Jugoslaviji posle Maribora koji je dobio kablovsku, Vojvodina uz Sloveniju beše najrazvijeniji deo bivše nam domovine…..
…..reče neko onomad, kada su Titu odsekli nogu trebalo je biti već u avionu…. za Novi Zeland, Australiju, Kanadu…. e sad, jesu li bili u pravu zaključite sami…
….ne naturam nikom svoje mišljenje, samo iznosim činjenice, a VI procenite, krajnji sud o svemu ipak donosite VI…..
U samom gradu, gledajući podatke iz 1976. godine, a uzimajući u obzir industriju, poljoprivredu sa šumartsvom, trgovinu, ugostiteljstvo, građevinarstvo, saobraćaj, zanatstvo kao i stambeno-komunalnu delatnost, bilo je oko 80 firmi…. u ovaj broj nisu bili uključeni državni organi, predškolske i školske ustanove, kao i kultura i zdravstvo……. danas, u gradu rade 2-3 velike firme, i za razliku od „prošlog perioda“ nijedna nije državna…..
To je sve čuveni „Neoliberalni kapitalizam“ i „Čikaška škola ekonomije“ koji isto funkcioniše svugde od Amerike preko Evrope do Azije, to je dobro objasnila Naomi Klajn u „Doktrini šoka“ ali i Noam Čomski u nekoliko svojih izdanja.
Čikašku školu ekonomije ćemo obraditi u nekom od narednih tekstova
—————————————–
Mi smo bukvalno nacija krajnosti, ili je sve državno ili sve privatno – nema sredine….
Što se tiče stranih direktnih investicija, nisu sve baš tako dobre, treba uvek gledati kakvu tehnologiju donose….. da li šteti prirodnoj srednini…. itd….. a tek u čega idu direktne investicije….. to proverite sami, na sajtu Zavoda za statistiku, to nisu tajne informacije….. da se ne pravimo previše pametni….
—————————–
Kakve tehnologije donose firme koje investiraju u državu ? ovo ćete malo teže moći otkriti, mada je opšte poznato…. od 2000. pa do danas….
——————————
Po svaku cenu treba sprečiti prodaju vodovoda, uzimajući primer Zrenjanina gde se definitvno namešta nekome da kupi.
Strane kompanije su bile zainteresovane za vodovode u većim gradovima poput Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca…. to ne treba dozvoliti ni po koju cenu…… to se ne prodaje, strane kompanije su i onako vlasnici 95% izvora vode u Srbiji, traže da prodamo nešto što ne bi ni oni prodali kod sebe…. e pa „neće da može“ ko što Šojić reče…. Treba da se zna da se prirodni resursi ne prodaju……. koja to zemlja prodaje…..
—————————–
U Srbiji treba definitvno da se ukinu dve potrošačke korpe šta znači ta „minimalna potrošačka korpa“ ko nema neće ni jesti pa nek „krepa“ ko što u Bosni kažu…….
——————————
Što se tiče „petooktobarskih promena“ ona su izneverila očekivanja, privatizacija je ispala jedna najobičnija pljačka i grabež….
——————————
Ako uzmemo u obzir i trenutnu situaciju u Ukrajini i sve ovo oko energenata, crno nam se piše, čeka li nas nova 1993. godina, 30 godina nakon nje….. živi bili pa videli, iskreno se nadam da ne…..
–——————————
Proročanske reči poslednjeg premijera Jugoslavije, Ante Markovića, izgovorene pre 30 godina, polako dolaze do izražaja…..
Zablude ćemo plaćati siromaštvom, trovanjem duha i položajem daleke periferije Evrope
Za siromaštvo i periferiju znamo,
a za trovanje duha….
ja bih tu dodao
kao i moralnih i svih drugih vrednosti,
dovoljno vam je samo upaliti televiziju Pink i Hepi
ili bilo koji kanal od 1000 koliko ih ima………
—
Kako je najlakše uništiti neko društvo?
….lepo uništite porodicu kao osnovnu ćeliju društva i zatrujte omladinu,
reče pre 1000 godina jedan učeni Arapin….
a znamo svi, ako je jedna ćelija bolesna, celi organizam ne valja……
—
foto: Ante Marković (vreme.com)
Piše: Srđan Ačanski
Media attention and coverage: Novi Radio Sombor
(All copyrights of any further publication of this section and its entire content posted on the portal of Novi Radio Sombor without the request and permission of any party or individual are protected and retained by all relevant legal mechanisms)
accompanied by: Srdjan Acanski, B.Sc.
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
http://keepone.net/radio/k138251/novi-radio-sombor *
*Novi Radio Sombor na vodećoj platformi radio stanica svih država sveta
