Srednjoškolac iz Sombora pretvorio porodičnu kuću u muzej: Upoznajte Jovana, čuvara istorije od džeparca

• Dok većina njegovih vršnjaka slobodno vreme provodi na društvenim mrežama ili uz video igrice, šesnaestogodišnji Jovan Kostadinović iz Sombora ima sasvim drugačiju strast. Ovaj srednjoškolac postao je ozbiljan kolekcionar, a njegova posvećenost prošlosti pretvorila je deo njegove porodične kuće u pravi mali istorijski muzej.

Sve je počelo, kako Jovan kaže, prilično spontano – na pijaci.

„Prvo sam počeo tako što sam stalno išao na pijacu i kupovao značke sa namerom da ih preprodam. Kupovao sam razne vojne stvari, trgovao, ali vremenom mi je postalo teško da se odvojim od nekih predmeta,” iskren je Jovan.

Iz te emotivne vezanosti za predmete rodila se ideja o kolekcionarstvu. Trgovina je stala, a sakupljanje je počelo. Danas, Jovanova soba i kuća krcate su predmetima koji svedoče o burnim vremenima na ovim prostorima.

Od Austrougarske do SFRJ

Jovanov „kućni muzej” je prava vremenska kapsula. Najveći deo kolekcije, na koji je i najponosniji, odnosi se na period Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

„Imam baš puno ordena, medalja i dokumenata iz vremena SFRJ. Taj period mi je posebno zanimljiv jer je mnogo ljudi živelo u toj zemlji i verujem da bi mnogi želeli da se podsete tog vremena,” objašnjava mladi kolekcionar.

Međutim, njegova interesovanja sežu i dalje u prošlost. Na policama i zidovima mogu se videti uniforme, odlikovanja i kovanice iz Kraljevine Jugoslavije, perioda Nedićeve Srbije, ali i predmeti iz doba Austrougarske i Trećeg rajha. Kako bi posetiocima što vernije dočarao vojnički ambijent, Jovan je nabavio i replike oružja od plastike, koje upotpunjuju vizuelni doživljaj.

Muzej finansiran od užine

Ono što ovu priču čini još fascinantnijom jeste činjenica da je svaki eksponat u ovoj zbirci kupljen – od đačkog džeparca. Jovan redovno obilazi lokalne pijace i sajmove antikviteta, strpljivo tražeći sledeći deo slagalice za svoju kolekciju.

Kada prijatelji prvi put čuju za njegov hobi, često ne mogu da zamisle razmere njegove strasti.

„Kada nekome kažem da skupljam te stvari, odmah pomisle da je to nešto malo – jedan orden ili par značaka. Ali kada dođu i vide, svi se oduševe jer ne mogu da veruju koliko toga zapravo imam,” kaže Jovan kroz osmeh.

Ovaj mladi Somborac dokaz je da se ljubav prema istoriji, kulturi i tradiciji ne mora učiti samo iz udžbenika. Ona se može živeti, sakupljati i čuvati, čak i u tinejdžerskim godinama, pretvarajući običnu sobu u riznicu sećanja.