***Pešadijski major Nikola Ilić Bajka sa svojim komandantom Vojvodom Petrom Bojovićem
- Trinaesti dan novembra meseca, Somborci obeležavaju kao Dan prisajedinjenja, jer je baš na taj dan 1918. godine, Dunavska Divizija u sklopu Prve armije vojvode Petra Bojovića , sa svojom prethodnicom koju je predvodio major Nikola Ilić Bajka, ušla u grad, oslobodila ga od austrougraske vlasti i pripojila matici Srbiji.
Kada je vojska sa više od 200 somborskih dobrovoljaca ušla u grad, dotadašnji gradonačelnik Lajoš Klajner odmah je predao vlast majoru Nikoli Iliću Bajki, koji je istu odmah preneo na „Narodno veće Srba i Bunjevaca“, formirano još 5. novembra iste godine, a koje je brojalo 144 člana.
Na narodnom veću je donešen sledeći proglas:
„Narodni zbor Srba i Bunjevaca u Somboru rešava da u svemu usvaja Vilsonovo načelo o potpunom samoodređenju naroda. Na osnovu tog načela želimo rešiti i sudbinu jedinstvenog naroda Srba i Bunjevaca, te zato organizujemo mesno narodno veće Srba i Bunjevaca u Somboru…“ Na kraju proglasa se kaže: „Braćo, veliki su ovi dani, sudbonosni po ceo narod. Ponašajmo se, dakle, dostojno i mirno, prema važnosti ovih dana. Budimo prisebni, mirni, trezveni, hladnokrvni. Pokažimo da smo zreli i zaslužni slobode i nezavisnosti“. U prelomnim novembarskim danima 1918. g. ovdašnji Bunjevci većinski su odbili predlog dotadašnjih mađarskih vlasti da se povuku iz zajedničkih narodnih odbora sa Srbima i da osnuju svoje zasebne odbore, koji bi sarađivali sa mađarskim vlastima.
Predsednik „Narodnog veća“ bio je dr. Joca Lalošević, u čijoj kući je Narodno veće osnovano, dok je njegov zamenik bio Bunjevac Antun Tonika Bošnjak.
***Zanimljivost je da je prvi iz voza izašao somborski Bunjevac i srpski dobrovoljac, koji je rat završio u činu narednika Marko Benja Vuković .
Po dolasku srpske vojske i uspostavljanju novih gradskih vlasti nije bilo hapšenja, niti je ijedan stanovnik Sombora bio ugrožen na bilo koji način. Životna i imovinska sigurnost svih građana, bila je u potpunosti obezbeđena.
Usledili su dani prepuni nacionalnog zanosa, radosti i oduševljenja srpskog naroda i bunjevačkog naroda, koji su krunisani kraju krunisani Velikom narodnom skupštinom, održanom 25. novembra u Novom Sadu,na kojoj je 757 poslanika predstavljalo 211 gradskih i seoskih opština Banata, Bačke i Baranje, dok je Srem prisajedinjenje sa Kraljevinom Srbijom proglasio dan ranije, naime u Rumi je održan Zbor izaslanika narodnih veća Srema, koji je sazvao dr Žarko Miladinović na kom se okupilo oko 700 delegata.
*Atanas Bocarić – Velika narodna skupština u Novom Sadu 25. novembra 1918 (Gradski arihv Novog Sada)
Skupštinu je sačinjavalo 757 poslanika izabranih u svim delovima Vojvodine u skladu s proglasom Srpskog narodnog odbora od 17. novembra. Model je podrazumevao jednog poslanika na hiljadu građana. Među poslanicima je bilo 578 Srba, 84 Bunjevca, 62 Slovaka, 21 Rusin, 6, Nemaca, 3 Šokca, 2 Hrvata i jedan Mađar. Sam grad Sombor na Velikoj narodnoj skupštini predstavljalo je čak 19 delegata, od čega je bilo 12 Srba i 7 Bunjevaca.
Još jedna zanimljivost je da je „“Zasedanje Velike narodne skupštine 25. novembra 1918. održano je u zdanju „Grand hotel Majer”, koji je tada preimenovan u hotel „Sloboda” .
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
