- U okviru svečanosti povodom obeležavanja Dana grada, u Gradskom muzeju u Somboru otvorena je izložba pod nazivom „Tamo gde mastilo postaje svetlost“. Postavka je priređena sa posebnim akcentom na 150. godišnjicu rođenja Ernesta Bošnjaka, pionira jugoslovenske kinematografije, vizionara i istaknute ličnosti bunjevačke zajednice.
Vizija koja je prevazišla vreme
Dok je film na svojim počecima smatran isključivo sredstvom zabave, a ne umetničkim izrazom, Somborac Ernest Bošnjak je već tada samostalno snimao filmove i maštao o vremenu kada će Sombor postati „srpski Holivud“.
Direktor Gradskog muzeja, David Firanj, istakao je da ova izložba nije samo sećanje na kulturnu baštinu, već i poziv na ambiciju:
„Ernest Bošnjak je dokazao da za velike ideje nije neophodno biti u velikom centru. Dovoljno je imati znanje i hrabrost da se zakorači u nepoznato. Ponosni smo na saradnju sa Istorijskim arhivom, jer smo za samo mesec dana uspeli da pripremimo izložbu koja odgovara najvišim profesionalnim standardima.“
Arhivska građa i originalna kamera
Izložba je plod intenzivne saradnje Gradskog muzeja i Istorijskog arhiva Sombor. Prema rečima direktorice Arhiva, Nataše Stojanović, postavka kroz dokumente i fotografije verno oslikava život i rad ove izuzetno važne ličnosti za istoriju grada.
Autorski tim, koji su činili arhivistkinja Anastasija Mako i kustos-istoričari Martina Malbaški i Nikola Gucunja, potrudio se da Bošnjakovo stvaralaštvo približi publici kroz lične predmete. Posetioci mogu videti:
-
Njegovu mastionicu, pisaću mašinu i penkala;
-
Lične predmete poput štapa i tompusa;
-
Predmete iz štamparskog i pečatorezačkog zanata kojim se takođe bavio;
-
Originalnu kameru kojom je Bošnjak snimio svoje prve filmove.
Drugi deo izložbe koncipiran je kao imitacija bioskopa, gde se emituju filmovi koje Gradski muzej čuva u svojoj arhivi, uključujući i dragoceni snimak procesije somborske rimokatoličke crkve na Telovo iz 1932. godine.
Simbioza zanata i umetnosti
Za bunjevačku zajednicu, ali i ceo Sombor, Bošnjak ostaje jedna od najplodnijih figura 20. veka.
„Reč je o čoveku koji je živeo svoj san možda i čitav vek unapred. On je predstavljao simbiozu zanatske i umetničke prirode koja je ostavila dubok trag u ovoj varoši“, naglasio je Antun Petrović.
Realizaciju izložbe i pratećeg kataloga podržao je Grad Sombor, uz veliku pomoć Gradske biblioteke, Jugoslovenske kinoteke i Foto-kino kluba „Rada Krstić“.
Izložba u Gradskom muzeju Sombor biće otvorena za posetioce do 10. marta.
